Katolički Božić, kao i pravoslavni, predstavlja praznik kojim Hrišćani slave rođenje Isusa Hrista, Sina Božijeg. Katolici računaju ovaj praznik po gregorijanskom ili novom kalendaru, te ovaj praznik obeležavaju 25. decembra, za razliku od pravoslavnog Božića koji se obeležava 7. januara po starom, julianskom kalendaru.
I katolički i pravoslavni Božić su jedan Božić, ne postoji ,,njihov’’ i ,,naš’’, a suština ovog praznika je rođenje bogočoveka, malog boga. Upravo ovaj deminutiv kruniše naziv praznika – Božić.
Suština je ista ali su običaji različiti. Nastavite sa čitanjem i saznajte na osnovu kojih običaja i rituala se katolički Božić razlikuje od pravoslavnog.
Katolički Božić običaji – advent ili radost iščekivanja
Kod katolika, već krajem novembra počinju određene pripreme koje najavljuju praznik krajem narednog mesea. Četiri nedelje pre Božića počinje došašće, koje se još naziva advent, a predstavlja period za vreme kog se ljudi polako pripremaju za Hristov dolazak.
Advent najranije može početi 27. novembra, a najkasnije 3. decembra. Dakle, posle još jednog njihovog poznatog praznika – Dana zahvalnosti. Međutim, u nekim krajevima se početak došćašća obeležavao u dan pogubljenja Svete Velikomučenice Ekatarine, 24. novembra.
Došašće se sastoji od dva dela: prvog – koji traje do 16. decembra i tada se sprema za drugi Hristov dolazak (koji je ujedno i sudnji dan), i drugog – od 17. do Badnjeg dana, tj. 24. decembra, gde se priprema za slavlje Hristovog rođenja, za njegov dolazak kao čovek. Dakle, oba ova advent perioda prožeta su radosnim iščekivanjem.
U ovom periodu, vernici svako jutro idu na mise, još pre svitanja. U Rimokatoličkoj crkvi za vreme doščašća, u liturgiji preovladava ljubičasta boja, simbol kraljevstva.
Advent je vreme kada se izrađuje adventski venac -krug ili prsten od zimzelenog granja sa četiri sveće (svaka sveća namenjena je za jednu nedelju). Porodice ga postavljaju na sto za vreme došašća i svake nedelje pale po jednu sveću.
Simbolika adventskog venca se sastoji od dva elementa – kruga i sveće (koja simbolizuje svetlo). Krug ili prsten, kao geometrijski oblik koji nema početak i kraj, predstavlja simbol večnosti i vernosti.
Na koju vernost se ovde misli? Božiju vernost zadatim obećanjima (neka od tih su obećanja o miru, o oslobođenju i zaštiti, o prevazilaženju iskušenja, o zdravlju, o ispunjenju svih naših potreba i sl.).
Zimzeleno granje simbolizuje vitalnost, život koji večno buja, koji se ne suši.
Sveće i svetlo koje dolazi od nje predstavlja svetlo Isusa Hrista. Prema tradiciji, stavljale su se tri ljubičaste sveće, kao znak pokornosti i pripreme za Hristov dolazak, i jedna ružičasta kao odraz radosti zbog rođenja Isusa Hrista.
Prva sveća, ili postilica, simbolizuje nadu i iščekivanje, druga, ili pomirilica, znak je mira, treća slavi radost i veselje, a poslednja sveća simbolizuje ljubav. Sveće su se postupno palile kako bi nagoveštavale približavanje Božića.
Advent kalendar – tradicija koja se prilagođava savremenom društvu
Danas, advent kalendar je poznat i široko rasprostranjen među zapadnjacima. To je upravo kalendar koji odbrojava dane do Božića, a najčešće se za početni datum uzima 1. decembar. Mnoge kompanije imaju svoje, personalizovane, kalendare koje prodaju svojim korisnicima tokom advent perioda.
Advent kalendar je obično u obliku kutije ili debelog kartona i sastoji se od prozorčića u kome se nalaze poklončići, bilo da su to slatkiši, neki sitni kozmetički proizvodi, porukice, nakit, igračke i slično. Postoje čak advent kalendari koji su namenjeni kućnim ljubimcima.
Katolički Badnji dan – običaji na badnji dan i koja još predviđanja prethodne danu uoči Božića?
Pored perioda došašća, postoji još običaja među katolicima koji se bave predviđanjem vremena. Dana 4. decembra se slavi Sveta Barbara, a to je trenutak kada se ,,seje” žito, tj. stavlja se pšenica (simbol obnove života i plodnosti) u plitak tanjir ili činijicu, koje će ozeleneti do Božića. Tada se predviđa kakva će biti žetva naredne godine.
Negde se ovaj običaj praktikuje na dan Svete Lucije, 13. decembra. Ono što je dodatno interesantno povodom ovog dana je da se nalazi tačno na polovini do Božića, tačnije do njega ima još 12 dana.
Tih 12 dana predstavljaju po svaki mesec od godine koja dolazi, pa se tokom tih dana predviđa vreme. U nekim krajevima, devojke oblače bele plašteve, nose noževe i tanjiriće na kojima su upaljene sveće, a pored njih dva oka neke životinje (zato što je Sveta Lucija izgubila oči).
Postoji još jedan zanimljiv običaj, a tiče se praznika Svete Lucije, koji se praktikuje u Dalmaciji. Na taj dan devojke bi napisale na 11 papirića imena momaka koje su smatrale poželjnima, a jedan bi ostavile praznim. Svaki dan do Božića palio bi se jedan papirić, a onaj poslednji nosio bi ime budućeg supruga. Ako bi devojci ostao prazan papirić, to bi značilo da se neće udati.
Na dan Svetog Tome, 21. decembra, sprema se hrana koja će se jesti za Božić.
Božićna trpeza – šta katolici po običaju spremaju za Božić?
Postoje tradicionalna jela koja se spremaju za katolički Božić. Glavno jelo koje se kuva je sočivo i sprema se za Badnji dan, Božić i Bogojavljanje.
Pored sočiva, uzvar je jedna od glavnih poslastica za ovaj praznik. Uzvar se smatra simbolom života i pročišćenja. Ima sličnosti sa kompotom, međutim, za razliku od njega koji se kuva, uzvar se samo prokuva, za njegovo spremanje se može koristiti bilo koje sušeno ili dimljeno voće. Kao zaslađivač koristi se med.
Riba ima višeznačnu siboliku u mnogim kulturama, ne samo u hrišćanstvu, gde je njen grčki naziv ,,ichthus’’ (ihtus) predstavljao akronim za Isus Hrist, Sin Božiji, Spasitelj. A tokom progona Hrišćana, riba je bila znak koji se ostavljao u katakombama radi međusobnog prepoznavanja.
Zato se riba danas govoto uvek nalazi na katoličkoj trpezi, a pored nje se može naći i punjena haringa, u koju se dodaju šampinjoni, prženi luk, krastavčići, mnogi začini i slično.
Uveče se obavezno poslužuje borš, koji se kuva sa pasuljem, pečurkama i suvim šljivama. Nemasan je jer se ne kuva sa mesom. Uz borš se često poslužuju lepinje.
Još jedno tradicionalno jelo koje se sprema za Božić, simbol pouzdanosti, je dinstani kupus sa pečurkama. On se poslužuje bez mesa.
Takođe, kupus se i puni različitim nadevima (kukuruzom, heljdom i krompirom, pirinčem i pečurkama), pa tako i katolička božićna trpeza ima svoje sarmice.
Knedle su neizostavni deo svake božićne trpeze, a mogu biti i slane i slatke. Kuvaju se u vodi. Slane knedle se pune krompirom i pečurkama, kupusom, pasuljem, dok se slatke pune jabukom i suvim šljivama. Obično se posipaju šećerom. Umaci za knedle prave se od gljiva i belog luka, pomfrit od luka ili slatke podloge od bobica i meda.
Kaša, kao simbol razmnožavanja, obavezno se sprema za ovaj praznik. Kuva se obučno proso sa pečurkama, heljda sa kiselim kupusom u rerni ili griz (npr. kukuruzni griz sa pečurkama).
Cvekla je simbol zdravlja i može se služiti samostalno – kao salata, ili kao dodatak nekoj drugoj salati, koja se uglavnom jednostavno sprema (jedan od primera: čaša kuvanog pasulja, jedna kisela jabuka, suncokretovo ulje, biber i so).
Grašak ili pasulj su uvek dobrodošli za stolom, u svakakvim kombinacijama: sa krompirom, sa paprikom, sokom od paradajza, šargarepom, lukom i sl.
Krompir, simbol uspeha, dobrodošao je na trpezi u svim svojim varijantama: prženi krompir, pire krompir, kuvan, pečen u komadima, kuvan sa povrćem, pečurkama, ribom itd.
Od peciva koji se služe, to mogu biti pite, slane i slatke krofne, posne kiflice sa ribom itd.
Katolički božićni post – da li je obavezan i koja je razlika između posta i nemrsa?
Postoji očigledna razlika između posta i nemrsa. Post predstavlja uzdržavanje od jela, gde se praktikuje da se ujutru i uveče uzme samo malo hrane, a u podne, za ručak, normalan obrok. Post može biti stroži, kada se posti na hlebu i vodi, te se tada naziva žažinjanje.
Nemrs je uzdržavanje od mesa i masnih jela. I nemrs može biti vrlo strog kad se pored mesa i masnih jela, ne konzumira jaja, mleko, sir.
Crkva za neke dane propisuje i post i nemrs, a za neke ili jedno ili drugo. Kada uzmemo u obzir obavezne dane strogog posta i nemrsa, Crkva je propisala Čistu sredu (Pepeljava sreda, dan kada počinje Veliki post pred Uskrs i traje 40 dana) i Veliki petak.
Dakle, post nije obavezan za Badnje veče, nekada je bio.
Što se tiče nemrsa, Crkva propisuje nemrs svake srede i petka, dakle neuzimanje mesa i masnih jela.
Ovde je takođe korisno istaći važnost posta i njegovu suštinu. Veruje se da će Bogu biti najdraži post koji svakom čoveku uništava zdravlje, dakle njegov najveći porok, koji je različiti kod svakog: post od alkohola, droge, cigara, pornografije, preteranog gledanja televizije i slično.
Badnje veče običaji – kako se katolički Božič proslavlja širom sveta?
Tradicionalni kolač Božićnjak pravi se na Badnji dan, a on predstavlja Vitlejem u malom.
Na Badnji dan se jede posni doručak i odlazi po jelku, koja se kasnije tokom dana ukrašava jabukama i ukrasima koji su se izrađivali kod kuće. Osim jelke, po kući se stavljaju i dodatne zimzelene grančice.
Slično simbolici adventskog venca, zimzelena boja božićne jelke upućuje na vitalnost i večnost, njen trouglasti oblik na Sveto trojstvo, a grane na krst.
Naravno, danas se jelke mnogo ranije kite u mnogim porodicama, i ova tradicja je popularna u celom svetu. Tako je rastao rizik od istrebljenja prirodnih jelki. Upravo zbog toga, prva veštačka jelka napravljena je 1880. godine u Nemačkoj. Ipak, neki ljudi i dalje kupuju prirodne jelke, pa ih, nakon što praznici prođu, ponovo zasade.
Međutim, ne ukrašavaju se samo jelke! Na vrata kuća kače se imele, a običaj je da onaj ko se nađe ispod venca može nekog da poljubi ili da bude poljubljen. Od imela se prave i venčići koji se takođe ukrašavaju.
Badnji dan je porodični dan gde se porodica priprema za ponoćnu, svetu misu – ,,Ponoćku’’, koja se održava u ponoć između Badnjeg dana i Božića. Tokom ove mise, pevaju se božićne pesme i veruje se da tad dolazi božije svetlo iz mraka. Potom jedni drugima čestitaju Božić.
Pre odlaska na misu, porodica za okuplja za trpezom. U katoličkim krajevima večera je obično posna, mnogi čak ne jedu ništa do večere. Dolaze čestitari koji, kao pastiri, najavljuju dolazak Božića, potom se odlazi u crkvu.
Katolički vernici dolaze na poklon jaslama Bogomladenca, bebe Isusa, koje se, tradicionalno, postavljaju u svim hramovima. Scenu sa jaslama popunjavaju i likovi Marije i Josfia. Ovo poklanjanje podseća na poklonjenje tri mudraca sa Istoka koji su, prema predanju, stigli u Vitlejem prateći 40 dana najsjajniju zvezdu koja se zaustavila tačno iznad pećine Rođenja.
Širom sveta postoje najrazličitiji običaji vezani za Badnji dan i Badnje veče. U Velikoj Britaniji na Badnji dan kače čarape na kamin ili na ivicu kreveta i u njih Deda Mraz ostavlja poklone.
U Italiji nedelju dana pre Božića deca idu od kuće do kuće obučena kao pastiri i pevaju Božićne pesme, a za to dobijaju novac.
U Francuskoj umesto čarapa, deca poklone pronalaze u cipelama.
Švedska ima posebno interesantan ritual. Za Badnje veče postavlja se švedski sto na kojem se poslužuju šunka, svinjetina, sušeni bakalar i razne druge poslastice. Božić počinje doručkom tokom kojeg se služi kaša od pirinča s cimetom. Tačno u 15 časova porodica se okuplja ispred televizora i gleda crtaće.
Ta tradicija traje već 60 godina. Jedu se tradicionalna jela: mesne ćufte, male kobasice, dimljena jegulja itd. Pokloni se otvaraju tek posle večere. Iako Šveđani veruju u Deda Mraza, tamošnja legenda kaže da poklone donosi božićna koza.
U SAD-u, Božić se slavi poklanjanjem poklona drugima i posećivanjem porodice. Kuće su ukrašene imelama i lampicama. Tradicionalna večera sastoji se od ćuretine, guske, patke ili šunke s povrćem i umacima, a za desert se jedu puding i pite.
Običaji za katolički Božić – prilika za okretanje novog lista
Postoji verovanje da se na Božić sve započinje, pa mnogi na ovaj dan uzmu da rade ono što bi voleli tokom cele godine. Drugi dan Božića posvećen je Bogorodici, a trećeg dana se iz kuće iznose badnjak i slama. Veruje se da će ukoliko je na Božić magla i oblačno vreme uslediti rodna godina.
Slično ovome, na Božić treba raditi stvari koje su nam tokom godine zadavale probleme, da bi se oni prevazišli u narednoj.
Takođe, ukoliko se neko sa nekim posvađao, na Božić bi valjalo da se izmiri.
Na Božić ne bi trebalo da se pozajmljuju stvari da se one tokom godine ne bi ,,razvlačile’’ po kući.
Na Božić, prvi gost kuće, takozvani položajnik, trebalo bi da bude veseljak i da takvo raspoloženje unese u dom. Često su se porodice unapred dogovarale o ,,slučajnom” gostu kako se ne bi izazvala nesreća.
Takođe, na Badnji dan bi se uvek muško dete prvo darivalo. Pre nego što bi se započelo sa večerom, domaćin je unosio krizban (bor), slamu i konjsku ormu, koja bi se stavila pod sto.
Koliko ,,jedna Božić’’ može imati svoje različitosti i specifičnosti među drugačijim kulturama i tradicijama koje se prenose i modifikuju među porodicama, vidimo na ovim primerima.
Nadamo se da vas je ovaj tekst zainteresovao da istražujete poreklo običaja, kao i koliko praznična hrana nosi simbolike sa sobom koja može imati i duhovne blagodeti na organizam, pored uobičajenih telesnih pogodnosti.
O značajnim dejstvima mnogih namirnica iz kategorije povrtarstva i voćarstva, kao i o ukusnim receptima, možete pronaći na našem Agromagazinu – sajtu za teme iz oblasti poljoprivrede.
