U svetu botanike, šipak – šipurak, poznat i kao divlja ruža, predstavlja spektakularnu biljnu vrstu koja obuhvata širok spektar sorti i vrsta. Prepoznatljiva lepota i bogata istorija korišćenja šipka, čine ga vrlo popularnim izborom uzgoja kod ljubitelja baštovanstva. Kao višegodišnja biljka koja se ističe svojim živopisnim cvetovima i bogatim plodovima, šipak takođe pruža dragocen plod koji služi ishrani, kao i u medicinske svrhe.
Agromagazin je za vas spremio nekoliko interesantnih činjenica u vezi sa ovom biljkom, kao i smernice i savete za gajenje šipurka.
Vrste šipka i raznolikosti sorti
Postoji nekoliko različitih vrsta divlje ruže (šipurka) koje se razlikuju po svojim karakteristikama, obliku, veličini i boji cvetova. Neke od najčešćih vrsta šipurka jesu:
- Rosa canina – Jedna od najpoznatijih vrsta divlje ruže koja se može naći širom Evrope, zapadne Azije i severne Afrike. Ovaj šipurak karakterišu beli ili ružičasti cvetovi i jarkocrveni plodovi koji se koriste za džem, čaj i druge dodatke ishrani.
- Rosa rugosa – Poznata i kao japanski šipurak, ova vrsta je poznata po svojim velikim, mirisnim cvetovima i izdržljivim plodovima. Takođe se koristi u kulinarske svrhe, ali i kao ukrasna biljka zbog svojih dekorativnih karakteristika.
- Rosa damascena – Ova divlja ruža poznata je po svojoj ulozi u proizvodnji eteričnog ulja ruža, koje je cenjeno u kozmetičkoj i parfemskoj industriji. Cvetići ovog šipka su obično svetloroze boje i imaju snažan, prijatan miris.
- Rosa gallica – Šipak, poznat kao francuska ruža. Ova divlja ruža ima bogatu istoriju u evropskoj botanici i kulturi. Cvet ovog šipka je najčešće crvene ili ljubičaste boje, a koristi se i u proizvodnji esencijalnih ulja.
Ove vrste divljih ruža predstavljaju samo nekoliko primeraka raznolikosti ove biljke, svaka sa svojim karakterističnim osobinama koje je čine posebnom i korisnom u različite svrhe. Postoji više od 200 vrsta šipurka i svaka od njih ima svoje primene u svetu poljoprivrede i uzgoja u zavisnosti od nadmorske visine.
Gajenje šipka – saveti za uzgoj šipka
Gajenje šipka, naravno u zavisnosti od vrste šipka zahteva razmatranje različitih potreba, kako održavanja tako i same sadnje, uslova za uzgoj poput nadmorske visine i drugih faktora.
Uzgoj šipka zahteva posebne uslove kako bi se osiguralo uspešno i zdravo sazrevanje biljke. Da bi se postigao uspeh u uzgoju šipka, važno je pažljivo kontrolisati uslove okoline, temperature i zemljišta.
Jedan od izazova u uzgoju šipka je proces klijanja iz semena, koji zahteva stratifikaciju radi stimulacije nicanja. Ovaj proces može trajati od nekoliko nedelja do nekoliko godina, zavisno od vrste šipka, što čini uzgoj iz semena komplikovanim zadatkom. Međutim, kada se sadnica šipka pojavi iznad zemlje, biljka može brzo napredovati.
Kada je reč o temperaturi, divlji šipak najbolje podnosi topla leta i blage zime. Optimalna temperatura za rast šipka je do 15 °C, dok su temperature ispod -10 štetne, a pri -20 °C može doći do smrzavanja. Takođe, kasni jesenji i rani prolećni mrazevi mogu predstavljati problem za divlji šipak.
Šipak je biljka koja zahteva puno sunčeve svetlosti kako bi se pravilno razvijala. Stabla koja su dobro osvetljena imaju veći broj cvetova i plodova, dok su manje sklone pucanju. Vegetacija obično počinje u drugoj polovini marta i traje 6-7 meseci, dok sazrevanje šipka počinje oko 3-4 meseca nakon cvetanja.
Zemljište u kojem se uzgaja divlji šipak trebalo bi biti duboko i dobro drenirano. Suviše teška, glinena ili previše vlažna zemljišta mogu štetno uticati na rast i razvoj šipka, te stoga morate biti pažljiv prilikom odabira zemljišta za sadnju. Redovno održavanje odgovarajuće vlažnosti zemljišta, kao i pravilno navodnjavanje su neophodni za uspešan rast divlje ruže.
Duboko oranje tla pre sadnje takođe može poboljšati aeraciju i omogućiti korenju da lakše prodire u dublje slojeve tla. Ova pažljiva priprema tla obezbeđuje povoljne uslove za razvoj šipurka i može značajno uticati na postizanje optimalnog prinosa.
Izbor lokacije za gajenje šipurka
Pri odabiru lokacije za gajenje šipurka, uzmite u obzir nekoliko važnih faktora. Šipurak preferira sunčana ili polusenovita mesta, stoga je važno odabrati lokaciju koja omogućava dovoljno sunčeve svetlosti tokom dana.
Takođe, izbegavajte područja koja su izložena jakim vetrovima, jer to može oštetiti biljke šipka i ometati njihov rast. Osim toga, imajte na umu da šipurak zahteva dobru cirkulaciju vazduha kako bi se sprečio razvoj gljivičnih oboljenja.
Sadnja šipurka u pravo vreme
Sadnja šipurka u pravo vremeKada je u pitanju sadnja šipurka, prvo odaberite pravo vreme za sadnju, što obično podrazumeva proleće ili jesen. Zatim, pažljivo pripremite tlo kopanjem rupa na odgovarajućoj dubini, u skladu sa specifičnostima vrste šipurka.
Biljke treba pažljivo postaviti u rupe, sa pažnjom da se korenje ne ošteti, nakon čega je treba obilno zaliti kako bi se podstakao proces ukorenjavanja. Održavanje odgovarajuće udaljenosti između biljaka takođe je važno kako bi se osiguralo da imaju dovoljno prostora za rast i razvoj.
Potrebno je redovno zalivati biljke nakon što se šipak zasadi, kako bi se osigurali optimalni uslovi za rast i razvoj biljaka.
Ravnoteža u zalivanju šipuraka
Pravilno zalivanje šipurka zahteva pažljivu ravnotežu, jer je suviše često, ali i suviše retko zalivanje nepoželjno. Pre svega, važno je razumeti potrebe za vodom šipurka u različitim fazama rasta. Nakon sadnje, biljke treba obilno zalivati kako bi se pomoglo korenju da se ukoreni u zemljištu.
Ovo se posebno odnosi na prvu sezonu nakon sadnje šipka. Kasnije, šipurak postaje prilično otporan na sušu, ali je i dalje potrebno obezbediti dovoljno vode tokom sušnih perioda.
Važno je zalivati šipurak duboko, kako bi voda prodrla do korenja, ali istovremeno paziti da tlo ne postane previše natopljeno. Prekomerno zalivanje može dovesti do truljenja korena i drugih problema, kao što su gljivične bolesti.
Zalivanje obavljati u jutarnjim časovima kako bi se biljke osušile pre zalaska sunca, što smanjuje rizik od bolesti, a kada je toplije vreme, zalivanje treba obavljati na svakih 3-4 dana.
Đubrenje koje zahteva šipak
Pravilno đubrenje šipurka zahteva razumevanje nutritivnih potreba biljaka u različitim fazama rasta i razvoja. Pre sadnje, dodavanje organske materije poput komposta ili stajskog đubriva poboljšava plodnost tla i pruža važne hranljive sastojke.
Uravnoteženo đubrenje koje sadrži osnovne elemente poput azota, fosfora i kalijuma pomaže u stimulisanju rasta korena, cvetanja i formiranja plodova. Đubrenje prilagoditi prema specifičnim potrebama šipurka, uzimajući u obzir sastav tla i prethodno izvršenu analizu tla.
Obično se đubrenje obavlja nakon svakog cvetanja, a sa svakim đubrenjem se smanjuju i potrebne količine ponovnog nahranjivanja šipka.
Orezivanje zasada šipuraka
Orezivanje i oblikovanje zasada šipuraka se obavlja tokom prve dve godine nakon sadnje, gde se odaberu 3-4 izdanka koji se skraćuju na dužinu od 50 do 60 cm. Nakon treće godine, neophodno je sprovesti orezivanje voća, što se redovno ponavlja svake godine. Ovaj proces omogućava oblikovanje željenog rasta biljke i balansiranje između njenog rasta i rodnosti.
Formiranje željenog oblika može trajati između 3 i 4 godine, a ključno je postići dobro raspoređenu krošnju koja omogućava optimalno osvetljenje svih delova biljke. Plod se razvija na vrhovima tanjih grana koje su se razvile u prethodnoj vegetacionoj sezoni.
Branje plodova šipka
Optimalno vreme za branje šipurka je obično kraj leta ili početak jeseni, kada plod postane crven, mekan i dostigne punu zrelost. Važno je birati plod koji je potpuno zreo, ali ne i prezreo, kako bi se osigurao najbolji kvalitet koji može šipurak da postigne.
Prilikom branja, preporučuje se korišćenje rukavica kako bi se izbeglo trnje koje ima šipurak. Plodove treba pažljivo odseći ili pažljivo odvojiti od grana, čime se izbegava oštećenje ploda. Preporučuje se korišćenje oštrih makaza ili noževa kada se seče šipurak.
Kada je reč o količini branja, vodite računa o ravnoteži između berbe i potrebe da se ostavi dovoljno plodova za šipurak da nastavi normalan rast i razvoj. Prekomerno branje može oslabiti biljku, stoga je važno pridržavati se preporučenih smernica.
Nakon branja, plodove je potrebno pažljivo čuvati na suvom i prozračnom mestu kako bi se izbeglo truljenje. Takođe, plodovi se mogu koristiti za pravljenje različitih proizvoda poput džemova, čajeva, sirupa i dodataka ishrani, pružajući tako izuzetne zdravstvene koristi i uživanje u njihovom bogatom ukusu.
Ako želite više da saznate u vezi poljoprivrednih tema i raznih sorti voća i povrća, pratite blog Agromagazina, gde redovno objavljujemo slične članke vezane za ove teme.
Pronađite razne tekstove koji se bave proučavanjem biljaka i raznim aspektima poljoprivrede. Pružićemo vam korisne informacije o uzgoju različitih biljaka i drugim poljoprivrednim temama.
