Planinska vikendica treba da bude jednako upotrebljiva i leti i zimi, a sve više porodica koje vikende provode u prirodi shvata da ista kuća mora da odgovori na potpuno različite potrebe. Uređenje koje je savršeno za jul često zakaže već prve jeseni, pa je ključno razmisliti o rasporedu prostora, izboru materijala i navikama korišćenja koje funkcionišu u svakoj sezoni.
Promena godišnjih doba menja potrebe vikendice
Kada nekoliko puta provedete vikend na istom mestu u različito doba godine, primetićete da se kuća ponaša kao da su to dva različita objekta. Leti vam je potrebna hladovina, promaja i terasa koja je u upotrebi tokom celog dana. Zimi je važnije da se toplota ne gubi, da se dnevni boravak brzo zagreje i da ulaz ne postane skladište mokre odeće.
Prelazni periodi, proleće i jesen, donose najviše iznenađenja. Blato, kiša i rano pala noć menjaju način na koji ulazite u kuću, gde ostavljate obuću i koliko vremena provodite napolju. Mnoge vikendice zbog toga deluju praktično samo u jednom delu godine, a u ostalim mesecima postaju naporne za održavanje.
Pomaže da kuću posmatrate kroz tri pitanja: šta unosite unutra, koliko često dolazite i koliko dugo ostajete. Kratak zimski vikend sa decom i skijaškom opremom traži drugačiji prostor od dve nedelje letnjeg odmora. Kada ta tri pitanja postavite unapred, odluke o rasporedu i materijalima postaju mnogo jasnije.
Raspored koji olakšava dolazak i boravak
Zamislite sredinu novembra: stižete iz grada kasno popodne, napolju su kiša i mraz, deca su umorna, a u rukama imate namirnice i torbe. Ako se vrata otvaraju direktno u dnevni boravak, blato će završiti na kauču za nekoliko minuta. Ako postoji mali prelazni prostor između spoljašnjosti i toplog dela kuće, ceo dolazak postaje lakši.
Taj prelaz ne mora da bude prostran. Dovoljan je zastakljen trem, manji hodnik ili deo veže sa klupom za presvlačenje, kukama za jakne i policom ispod koje staje obuća. Važno je da odlaganje stvari bude jasno odvojeno od prostora za boravak, jer se tada ne troši vreme na brisanje i pospremanje čim stignete.
Isto načelo važi i za unutrašnji raspored. Kuhinja i dnevni boravak najbolje funkcionišu kada su blizu, jer se zimi većina života odvija oko jedne grejne tačke. Spavaće sobe mogu biti hladnije i skromnije opremljene, uz dobar izbor posteljine i prostor za sušenje odeće u blizini peći. Tako zimi grejete samo ono što koristite, a leti prostor ostaje prozračan.
Materijali koji podnose vlagu i česte dolaske
Pod najviše trpi u planinskom i seoskom smeštaju. Preko njega prolaze mokre čizme, vlaga iz vazduha, kapi sa jakni, a ponekad i sitan pesak i trava koji se unesu bez ikakve namere. Pri izboru poda za prostor u koji se unose mokre stvari i blato, razmotrite tri stvari: otpornost na vodu, lakoću čišćenja i ponašanje materijala pri promenama temperature.
Klasični parket u takvom okruženju traži više pažnje, naročito ako se kuća povremeno hladi pa ponovo zagreva. Keramičke pločice dobro podnose vlagu, ali su hladne i tvrde pod nogama, što se zimi oseti.
Zato se sve češće razmatraju i vinil kompozitni podovi za moderan enterijer, koji imaju toplu površinu, otporni su na vodu i lako se brišu, a dostupni su u dekorima koji podsećaju na drvo ili kamen.
Za vikendicu je zanimljivo i to što se takvi podovi mogu postaviti na različite podloge i uglavnom dobro podnose podno grejanje. Ipak, nije svako rešenje za svaku kuću. Ako dolazite retko i kuća ostaje hladna po nedelju dana, vredi se posavetovati sa stručnjakom o vrsti podloge i dilatacionim razmacima, jer se materijali ponašaju različito pri većim temperaturnim razlikama.
U ulaznom delu je uz sve to korisno dodati prostirku koja zadržava najveći deo nečistoće. Ona vam štedi više truda od bilo kog posebnog premaza.
Kako održati udobnost kada se menja sezona?
Udobnost u vikendici nije samo stvar toplote, već i vlažnosti, mirisa i prvog utiska kad uđete. Kuća koja je dve nedelje bila zatvorena ima vlažan vazduh i hladne zidove, pa prvih sat vremena deluje neprijatno čak i kada je napolju lep dan. Rešenje je u navikama koje se ponavljaju pri svakom dolasku i odlasku.
Pri dolasku prvo otvorite prozore na desetak minuta, čak i zimi, da se vazduh izmeni pre nego što počnete da grejete. Zatim zagrejte samo prostor u kome ćete boraviti, a ostale prostorije držite na umerenoj temperaturi. Pri odlasku ostavite unutrašnja vrata otvorena i izvadite vlažne tekstile, jer se vlaga najčešće zadržava u jastucima, ćebadima i zavesama.
Kod kraćih poseta praktičnije je grejati se brzo, na primer drvima ili električnim grejalicama, dok se kod dužeg boravka isplati ravnomernije i sporije zagrevanje. Način grejanja uskladite sa dužinom boravka, a ne sa navikom iz stana. Leti isto pravilo važi obrnuto: noćno provetravanje i hladovina zamenjuju klimu, a mreže na prozorima omogućavaju da prozori ostanu otvoreni do kasno.
Cilj zato nije da se kuća stalno prilagođava sezoni, već da ima nekoliko jednostavnih rešenja koja funkcionišu tokom cele godine, bez dodatnog truda.
Šta vikendicu čini praktičnom cele godine?
Praktična vikendica retko je ona sa najviše opreme. Češće je to kuća u kojoj se zna mesto za svaku stvar, gde se dolazak i odlazak završavaju brzo, a čišćenje ne oduzima polovinu vikenda. Takvu kuću ne grade velike investicije, već niz malih odluka koje se uklapaju jedna u drugu.
Ako rezimirate ono što ste do sada pročitali, ključne tačke su: prelazni prostor pri ulasku, podovi koji podnose vlagu i blato, grejanje prilagođeno dužini boravka i navika provetravanja. Kad ih uskladite, kuća prestaje da bude projekat i postaje mesto na kome se zaista odmarate, bez obzira na to da li je napolju sneg, kiša ili letnja vrućina.
Možda se najbolja provera praktičnosti vidi u običnom trenutku: kada se u kasno novembarsko popodne vrata otvore, mokre čizme ostanu na svom mestu, a prvi korak unutra prođe po suvom podu, vikend počinje onako kako ste ga i zamišljali. Za još korisnih informacija, posetite naš sajt!
