Šta je bamija? Da li ste čuli za nju?
Bamija, drugačije zvana okra ili damini prsti, je cvetna biljka skrivenosemenica iz porodice sleza Malvaceae. Klasifikovana je u voće ali se koristi kao povrće i popularna je zbog svojih zdravih mahuna. Kod nas se pojavila sa Bliskog i Dalekog istoka, najviše se uzgaja u Aziji i Africi. Latinski naziv joj je Abelmoschus Esculentus, a donesena je u Evropu u 13. veku.
Veoma je bogata mineralima i vitaminima i poznata je po svojim lekovitim svojstvima. Kod nas i dalje nije toliko često viđena na domaćoj trpezi i na pijacama, iako je njeno gajenje prilično jednostavno, malo ko se odlučuje da uzgaja ovu ukusnu i lekovitu biljku. Nastavite sa čitanjem našeg teksta ako želite da saznate šta je bamija, kako se gaji ova egzotična biljka i zašto je važno uvrstiti je u vaše redovne obroke.
Kako izgleda cvet bamije?
Bamija dolazi u dve boje – kao zelena i crvena bamija. Obe varijante imaju isti ukus, a crvena postaje zelena kad se skuva. Cvetovi su pojedinačni i obično se pojavljuju iz pazuha listova. Imaju prečnik od 4 do 8 cm i imaju pet latica koje se kreću od bele do žute boje. Cvetanje traje samo jedan dan.
Latice mogu imati mrlje ili pruge, što dodatno doprinosi njihovoj vizuelnoj privlačnosti. Uobičajene boje latica su bela ili žuta, sa kontrastnim crvenim i ljubičastim mrljama u osnovi, za koje se smatra da privlače oprašivače. Svojim cvetom veoma podseća na hibiskus. Cvetovi su dvopolni, sadrže i prašnike i tučke, samim tim dolazi do samooprašivanja i stvara se plod.
Plod je duguljast i izgleda kao prst, zbog čega ga ponekad zovu i „damski prsti“. Cela biljka je prekrivena finim dlačicama, sa listovima dugim 20 centimetara. Unutrašnjost ploda ispunjena je sitnim, belim semenkama.
Plodovi su dugi obično između 7 i 15 centimetara i beru se dok su još mladi i mekani, obično 4 do 6 dana nakon cvetanja, kako bi se izbeglo da postanu vlaknasti i teški za konzumaciju.
Bamija sadnja
Bamija – okra, može da naraste do 3 metra, ali se uglavnom gaje sorte koje budu visine do jednog metra. Glavni koren ide duboko u zemlju, dok bočno korenje ostaje blizu površine. Plodovi su mlade mahune izduženog oblika, obično se beru pet dana nakon što biljka procveta.
U hladnijim klimama, preporučuje se započinjanje uzgoja semena u zatvorenom prostoru oko 6 nedelja pre nego što ga rasadite u bašti. Ako sadite u saksijama, posejte dva semena u svaku posudu. Ako oba niknu, uklonite slabiju ili manju sadnicu. Kada vadite biljke iz saksija, budite pažljivi jer imaju krhko korenje.
Pre sadnje, seme treba natopiti u vodi preko noći i blago oštetiti spoljni omotač turpijom kako bi se pospešilo klijanje. Bamija seme treba saditi na dubini od 1-2 cm u laganom tlu, a nešto dublje, 2,5 cm u težem tlu. Obavezno ostavite razmak od najmanje 7,5 cm između svakog semena, dok redove razmaknite na 90 cm. Kada seme proklija, proredite sadnice na razmak od 45-60 cm.
Idealno bi bilo posaditi je u zemljištu gde su prethodno rasle biljke koje fiksiraju azot, kao što je grašak. Zemljište treba da bude blago kiselo, sa pH nivoom između 5,8 i 7.
Na kojoj temperaturi uspeva bamija?
Bamija nije otporna na veoma niske i visoke temperature, kao ni na period suše. Uspeva u istim klimatskim uslovima u kojima uspeva i kukuruz, a preporučuje se da se sadi uz dinju i krastavac. Minimalna temperatura na kojoj može da proklija je od 15 do 17°C, a najviša od 29 do 30°C. Temperature niže od 10°C i više od 40°C izazivaju zastoj u rastu ovog povrća. U severnijim krajevima može biti potrebno čekati do kraja juna da temperature budu odgovarajuće.
Gajenje bamije
Bamija ne zahteva previše vode, ali je važno održavati vlagu u tlu, posebno tokom sušnih perioda. Biljke bamije se ne smatraju zahtevnim po pitanju hranljivih materija, međutim, dodatno đubrenje kompostom ili uravnoteženim đubrivom može pomoći u boljem prinosu.
Možete obogatiti zemlju biljaka kompostom svake četiri nedelje. Ako nemate kompost, možete koristiti i đubrivo sa sastavom 10-20-20 ili zrelo stajsko đubrivo, koje možete pronaći u većini poljoprivrednih prodavnica. Preporučuje se đubrenje na svakih 4-6 nedelja tokom sezone rasta.
Savetuje se malčiranje oko biljaka kako bi se zadržala vlaga i smanjio rast korova. Kada vaša biljka bamija dostigne visinu od oko 10 cm, nanesite sloj malča debljine od 5 do 7 cm.
Berba bamije
Pre nego što sa uživanjem počnete da konzumirate ovu zdravu biljku, obavite berbu tačno onda kada je bamija zrela. Bamiju možete brati 55 do 65 dana nakon sadnje. Plodove treba iseći baštenskim makazama ili oštrim nožem kada dostignu dužinu od 5 do 10 cm, sve preko toga će dovesti do toga da plod bude tvrđi i stariji.
Berite je na svaka 2 do 3 dana u toku sezone i na taj način će biljka rađati sve do prvog mraza. Nosite rukavice i duge rukave prilikom berbe okre kako biste sprečili potencijalnu iritaciju kože od bodlji na plodovima.
Bolesti i štetočine koje napadaju bamiju
Bamiju mogu napasti vaši, kukuruzne sovice ili smrdibube. Ukoliko primetime smrdibube, uklonite ih sami jer one mogu izazvati plodove koji su šuplji.
Ako primetite povijene ivice na listovima, moguće je da imate fuzariozno uvenuće. Fuzariozno uvenuće je gljiva koja se pojavljuje tokom toplih temperatura, i može biti uneta kroz zaraženo seme ili kontaminiranu opremu.
Priprema bamije pre kuvanja i njen pozitivni uticaj na zdravlje
Iako nisu toliko rasprostranjene u kulinarstvu kod nas, bamije su veoma povoljne po zdravlje čoveka i poželjno je što pre ih uvesti u redovne obroke. Pre pripreme, važno je znati odgovor na jedno pitanje – kako se čisti bamija?
- Isperite je temeljno pod hladnom vodom.
- Odbacite vrhove stabljike, ovaj deo može biti veoma drvenast i nije dobar za jelo.
- Držite starije plodove pod mlazom vode i nežno ih trljajte četkom za pranje povrća, kuhinjskom sunđerom ili papirnim ubrusom kako biste uklonili sitne bodlje. Mlađi plodovi, bolji su za kuvanje, jer su mekši i još nisu razvili bodlje.
- Tapkajte je suvim papirom i ostavite je da se potpuno osuši na vazduhu.
- Pre kuvanja, ostavite mladu bamiju u mešavinu 1 šolje sirćeta i 8 šolja vrele vode, oko 30 minuta. Ovo će ukloniti lepljivu tečnost koju sadrže mahune.
Bamija je u suštini bezukusna i zato se dobro kombinuje sa mesom i uz drugo povrće. Njeni plodovi su najukusniji u letnjem periodu kad joj je i sezona. Najčešće se konzumiraju upravo mahune. Bamije se mogu pripremiti kao dodatak mnogim jelima ili salatama, ali i spremiti kao glavno jelo uz povrće. S obzirom da ispušta sluz prilikom kuvanja, može prirodno zgusnuti čorbu i jelo.
Lekovita svojstva bamije
Okra je bogata magnezijumom, folnom kiselinom, vlaknima, antioksidansima i vitaminima C, K1 i A. Može pomoći u podršci zdrave trudnoće, zdravlja srca, regulaciji nivoa šećera u krvi, a osim toga može pomoći i u borbi protiv raka.
Ona je izvanredan izvor vitamina C i K1. Vitamin C je rastvorljiv u vodi i doprinosi celokupnom imunološkom funkcionisanju, dok je vitamin K1, vitamin koji je poznat po svojoj ulozi u zgrušavanju krvi. Takođe, niskokalorična je i ugljenohidratna hrana koja sadrži proteine i vlakana.
Bamija može vezati holesterol u crevima i sniziti nivo holesterola u krvi. Bogata je polifenolima koji se bore protiv štetne upale i štite srce.
Ona sadrži protein nazvan lektin, koji se proučava zbog svoje uloge u prevenciji i lečenju kancera. Međutim, potrebna su dodatna istraživanja pre nego što se mogu doneti bilo kakvi zaključci.
Bamija biljka je retka pojava u domaćim obrocima i lokalima, što predstavlja veliku štetu jer donosi dosta pogodnosti za zdravlje. Kuvanje može biti jednostavno. Dodajte je na svoju listu namirnica uz ostalo povrće i isprobajte novi sastojak sa moćnim zdravstvenim efektima. Nadamo se da vam je Agromagazin blog tekst bliže opisao ovu čarobnu namirnicu, jednostavnu za uzgajanje, koja može uspeti bez puno truda, a donosi samo korist za vas i vašu porodicu.
