Sardina u većini zemalja važi za jednu od najjeftinijih i najzdravijih vrsta ribe. Iako imaju veće količine ulja i soli, sardine iz konzerve se takođe smatraju dobrim izborom hrane. Generalno, sardina sadrži veliku količinu hranljivih materija.
Ukoliko volite da jedete ribu i želite da izdvojite više vremena da biste se posvetili njenom spremanju, u nastavku teksta vas očekuje jedan jednostavan recept za spremanje domaće sardine od rečne ribe.
Domaća sardina – sardine lepše od onih iz konzerve
Spremljena domaća sardina mnogo je bolja od one iz konzerve. Predlažemo da kupite sitnu belu rečnu ribu, jer kuvanjem u marinadi, ona se raspada, dok će njene koščice omekaniti i moći da se jedu.
Za recept koji smo pripremili za vas potrebno vam je 1,5 kg sitne bele rečne ribe. Za recept za marinadu, potrebni su vam sledeći sastojci, koje između ostalog najviše čine začini:
- 2 šake ljuski crnog luka
- 3 lista lovora
- 2 kašičice crnog čaja
- 6 zrna crnog bibera
- 1 kašika suvog peršuna
Pored toga, potrebno vam je:
- 2 dcl ulja
- 2 dcl belog vina
- 4 kašike jabukovog sirćeta
- 3 kašičice soli
Sardina recept koji zahteva prvo pripremu
Priprema domaće sardine zahteva da ribu prvo operete i uklonite joj glavu i peraja. Valjalo bi ostaviti je celu. U posudu dodati: ljuske belog luka, list lovora, biber u zrnu, suvi peršun, 2 kašičice crnog čaja.
To sve naliti sa 4 dcl vode i kuvati na tihoj vatri 20 minuta od kad proveri. Obavezno da posuda bude poklopljena.
Nakon toga, treba procediti.
Na dno ekspres lonca postavite rešetku od drvaca za ražnjiće. Na taj način sprečavamo da se sardine zalepe za dno eskpres lonca.
Zatim stavite red ribe, posolite, pa onda prelite jabukovim sirćetm, pa zatim ponoviti isto sa drugim redom ribe.
Na kraju, sardine preliti sa 2 dcl belog vina, 2 dcl tečnosti od kuvanih ljuski crnog luka i 2 dc lulja.
Ekspres lonac stavite na vatru. Kuvati 2h od trenutka kad primetite da izlazi para. Time se jača intenzitet ukusa ribe.
Kad prođe 2h, ribu treba ostaviti u loncu da se ohladi, pa je tek onda izvaditi.
Riba ovako konzervisana, vrlo je ukusna. Još jedna dobra stvar je što može da stoji u fružideru i do mesec dana.
Domaća sardina – koji su njeni benefiti za čovekovo zdravlje?
Ukoliko volite da jedete druge ribe, npr. lososa ili pastrmku, velika je verovatnoća da će vam prijati i ukus sardine.
Sardinu možete jesti tako što ćete napraviti namaz u kombinaciji sa jajima, možete je jesti sa lukom, paradajzom, u nekoj salati, a zanimljivo je da se od sardine može napraviti i nadev za punjene paprike.
Dva ključna sastojka jačaju naše kosti, a deo su sardina. Prvo, kosti u ovoj ribi su odličan izvor klacijuma bez mleka. Pored toga, one su dobar izvor vitamina D.
Da li znate 50g sardine sadrži 217 mg kalcijuma?
Kalcijum je esencijalni mineral koji ima ključnu ulogu u održavanju zdravlja ljudskog organizma. Pored jačanja kostiju i zuba, dobar je za funkciju mišića, zgrušavanje krvi, prenos nervnih impulsa i održavanje kiselosti i baznosti u organizmu, odnosno pH.
Vitamin D rastvorljiv u mastima pomaže našem telu da upije kalcijum. A jedna konzerva sardine ima 22% našeg dnevnog unosa ovog vitamina.
Pored vitamina D, sardine su odličan izvor vitamina B12.
Vitamin B12 ne samo da je podrška DNA sintezi, nego održava zdravlje nervnog sistema, učestvuje u formiranju crvenih krvnih zrnaca, kao i u pretvaranju hrane ,koja se unosi, u energiju koja služi organizmu.
Takođe, vitamin B12 je važan za sprečavanje megaloblastične anemije – stanja u kojem dolazi do abnormalnog povećanja crvenih krvnih zrnaca, koji su nezreli i neefikasni.
Zašto sardine treba što češće konzumirati?
Još jedna komponenta je izrazito važna za zdravo i skladno funkcionisanje čovekovog organizma, a to su omega-3 masne kiseline, koje sardina sadrži.
Omega-3 masne kiseline predstavljaju ključne sastojke ćelijskih membrana. Te kiseline čovek mora uneti putem hrane, jer ljudsko telo nije sposobno samo da ih proizvede.
Postoje tri glavne vrste omega-3 masnih kiselina, od kojih se dve prirodno javljaju u ribi, uključujući sardine, i drugim plodovima mora.
To su eikosapentaenojska kiselina (EPA), koju ribe dobijaju konzumiranjem algi, i dokozaheksaenojska kiselina (DHA), koja se nalazi u različitim delovima ljudskog tela. Neki od tih su oči, mozak i srce.
Unos različitih vrsta morskih plodova tokom nedelje prosečno obezbeđuje čoveku 250 mg EPA i DHA dnevno. Prema proceni stručnjaka, ove količine tokom trudnoće i dojenja povezane su sa poboljšanim zdravljem novorođenčadi.
Takođe, konzumiranje navedenih količina morskih plodova povezano je sa smanjenim rizikom od srčanih oboljenja kako kod ljudi sa, tako i kod onih bez, prethodnih srčanih problema.
Ukoliko niste do sada jeli sardine, ne postoji razlog da ih ne uvrstite u vaš režim ishrane što pre!
A za više zdravih mrsnih i posnih recepata svratite na naš Agromagazin – sajt za teme iz oblasti poljoprivrede, koji će vam pružiti korisne sadržaje iz svih grana poljoprivrede.
