Batat, poznat još po nazivu slatki krompir, sem naziva, nema mnogo sličnosti sa ,,pravim’’ krompirom. Nastao je u Srednjoj i Južnoj Americi, a veruje se da ga je u Evropu doneo Kristofer Kolumbo, nakon što je otrkio Ameriku 1492. godine.
Slatk krompir je rasprostranjen po svim kontinentima, Kinu je spasio od gladi, te se ona smatra najvećim proizvđačem u svetu. Na evropskom nivou tu su proizvođači Francuska i Španija.
U nastavku teksta upoznaćemo se sa svim značajnim aspektima ove biljke: po čemu je to ona specifična, koliko povoljno utiče na ljudski organizam i najvažnije, kako se gaji.
Batat sadnja – gajenje batata i razlika sa krompirom
Slatki krompir pripada porodici Convolvulus (Convolvulaceae), za razliku od krompira koji pripada familiji Solanaceae, čiji su članovi, pored krompira, sledeće povrće: paradajz, plavi patlidžan, paprika, ali i duvan.
Ono što spaja batat i krompir jeste naziv koji je usvojen i preveden iz engleskog – sweet potato, dakle – slatki krompir. Međutim, batat nema nikakve veze sa krompirom. Takođe, ova dva predstavnika različitih familija imaju visoku koncentraciju različitih prostih i složenih šećera. To je ono što im je zajedničko.
Međutim, zbog čega se je batat toliko zdrav?
U ishrani se upotrebljava kuvan ili pečen, a sadrži mnoštvo ugljenih hidrata, vitamina (A, C, E, B6) i minerala (Cu, Mn, K, Fe).
Batat je bogat karotenima, pri čemu je u batatu pronađena i naročita količina narandžastih i žutih genotipova, a to se primećuje po njegovoj specifičnoj narandžastoj boji.
Ima nizak nivo masti, te se preporučuje u ishrani sportista, jer daje energiju za intenzivnije fizičke aktivnosti. Pored sportista, od batata najviše koristi imaju deca u razvoju, prvenstveno zbog antioksidanata, proteina i nedostatka masti.
Batat je bogat vitaminom C i bakrom, a to je odlična kombinacija za jačanje imunološkog sistema. Sadrži i vitamin A koji povoljno utiče na zdravlje očiju, posebno u starijem dobu.
Pored toga, sadrži i kalijum, koji igra važnu ulogu u očuvanju zdravlja kostiju, kose i zuba, magnezijum koji opušta mišiće i nerve, čime pozitivno utiče na celokupan nervni sistem, uključujući i mozak.
Takođe, batat sadrži gvožđe koje podržava zdravlje kardiovaskularnog sistema i posebno je važno u sprečavanju stvaranja trombova i različitih ugrušaka, kao i u održavanju pravilnog protoka kiseonika kroz vene.
Batat je prepun biljnim steroidima koji smanjuju količinu holesterola u krvi i vezuju za sebe kancerogene materije u probavnom traktu. Često se preporučuje za dijetetski režim ishrane.
Slatki krompir – kakva je priprema i sadnja batat krompira?
Sada, kada smo se upoznali sa povoljnim dejstvima ovog slatkog krompira, možemo preći na tehnike pomoću kojih vrši sadnja batata.
Slatkom krompiru prilikom gajenja je potrebno prilično prostora i mnogo sunca, tako da je gajenje i sadnja batata moguće i na kontinentalnom delu srednje Evrope kao i na Mediteranu, jer mu prijaju visoke temperature.
U takvim uslovima on je višegodišnja biljka. Međutim, u krajevima gde se temperature spuštaju ispod 0°C, batat je jednogodišnja biljka.
Uzgoj batata se na istu parcelu može vršiti na svake 4 godine.
Najbolje zemljište za sadnju i uzgoj batata je peskovito sa neutralnom zemljom i kiselošću koja ne prelazi pH vrednost 6,5. Slatki krompir ne treba saditi u zemljištu koje jako vlažno i navodnjavano, jer velika količina vode loše utiče na koren i smanjuje prinos.
Zbog svih tih uslova, slatki krompir je najbolje saditi početkom maja, jer predstoje meseci koji najavljuju visoke temperature i ne toliku vlažnost zemljišta, što batat krompiru odgovara. Pored toga, ostaje dosta vremena (4 meseca) da koren sazri jer je različitim sortama potrebno od 90 do 120 dana za sazrevanje. Na osnovu toga, vađenje bi moglo da se obavi krajem avgusta ili tokom septembra.
Pre nego što se posadi, neophodno je da se zemljište pripremi za uspešnu sadnju. Priprema zemljišta se vrši na jesen. Dakle, zemlju treba pripremiti oranjem. Brazde treba da budu duboke 20-40 cm. Tako obrađeno zemljište treba ostaviti da prezimi.
Pre sadnje, treba napraviti bankove, redove od uzvišenja zemlje. Preko tih uzvišenja treba postaviti povrtarsku foliju sa rupama za postavljanje sadnica.
Treba postaviti i creva za navodnjavanje – sistem kojie se naziva kap po kap. Razmak između redova treba da bude od 100 do 120 cm, a razmak izeđu biljaka u jednom redu od 30 do 50 cm. Slatki krompir se sadi na dubini od 5 do 10 cm.
Batat uzgoj – gajenje batata na otvorenom ili u plasteniku?
Slatki krompir koji se uzgaja na otvorenom, treba da se gaji u periodu do 120 dana, računajući početni mesec maj.
Ukoliko se uzgaja u plasteniku, tada se može proizvoditi iz semena jer se u plastenicima mogu napraviti pogodni uslovi za ovu biljku.
Plastenici se koriste za proizvodnju sadnica koje se proizvode iz korena batata. To se radi tako što se odaberu sitniji zdravi korenovi, koji se posade u vlažnu i toplu zemlju, a ona se prethodno stavi u drvene ili plastične kutije. Važno je da se prilikom sađenja korenovi ne dodiruju.
Temperatura zemljišta treba da bude između 25°C i 30°C, vlažnost vazduha oko 90%. Kada seme počne da klija, temperatura ne bi trebalo da prelazi 30°C, jer će u tim uslovima klice (ili izdanci) postići idealnu debljinu.
Prvi izdanci mogu da se presađuju posle 4 do 6 nedelja i tada su dugački od 15 do 25 cm. Kada se izdanci otkinu, počinju sa rastom novi. Jedan koren može da da više rasade, pa se sadnja odvija u skladu sa tempom novih izdanaka.
Batat krompir i kako se zaliva, đubri i razmnožava
Kod nas se batat uzgaja iz rasade koje se donija od izdanka korena. U krajevima gde je on višegodišnja biljka, gaji se iz semena.
Batat je druželjubiva biljka, što znači da se dobro slaže sa drugim kulturama. Moguže je da prilikom sadnje napravimo veći razmak između sadnica i da na tom razmaku posadimo drugu kulturu.
Batat slatki krompir nije potrebno tretirati hemikalijama. On ne raste u visinu, te ne postoji opasnost da će svojom senkom zakloniti druge kulture.
Na osnovu toga, batat se može kombinovati sa žitaricama (kukuruz, pšenica), sa graškom, sojom, pasuljem, boranijom, a od začinskih biljaka – uz mirođiju, jačinu dušicu i origano.
Ne bi valjalo kombinovati ga sa biljkama kao što su crni luk, šećerna repa, kupus. Razlog je što se te biljke takođe razvijaju u korenu i onda mogu crpeti dosta hranljivih materija iz zemljišta.
Nakon rasađivanja, sadnice je neophodno odmah navodnjavati. Taj proces treba sprovoditi na svakih 7 do 10 dana. Kada je velika suša, onda bi valjalo i češće. Ne treba preterivati sa vodom jer će to uticati na smanjeni prinos slatkog krompira.
Đubrenje zavisi od zemljišta, zato je dobro da se uradi ispitavnje zemljišta pre nego što se počne sa đubrenjem. Može doći do prividno boljih rezultata, ukoliko se vrši neadekvatno đubrenje. To znači da će lišće bujatim ali će korenje biti manje, a to nije nešto čemu težimo prilikom gajenja.
U prolećnoj pripremi, poželjno je dodati mineralna đubriva i to sa 50 kg azota, 100 kg fosfora i 150 kg kalijuma po hektaru.
Razmnožavanje batat krompira se vršti tako što se sadnica batata dobija iz semena. Koren batata treba lepo uskladištiti krajem februrara da bi on početkom marta proklijao.
Koji su uslovi da bi koren proklijao? Da se semenje greje 2 do 4 nedelje na temperaturi od 25°C do 30°C. Tokom klijanja je važna ventilacija!
Slatki krompir batat – održavanje, nega i zaštita
Zaštita biljaka je važna kako bi njihov proces gajenja prošao neometano. Prilikom gajenja batat krompira, veliku opasnost predstavljaju korovi koji rastom uvek brže napreduju od same biljke. Da bi se to sprečilo, treba uraditi barem jedno okopavanje, ali vrlo često je potrebno i više puta to uraditi.
Batat je vrlo osetljiv na upotrebu herbicida, pa se stoga njihova upotreba ne preporučuje. Korov treba uklanjati ručno – čupanjem, ali ne u kasnijim fazama rasta.
Berba se vrši tako što se prvo pokosi nadzemni, vegetativni, deo, tj. uklanjaju se stabljike batata. Zatim se batat može vaditi pomoću alata, gde se vodi računa da se biljka ne ošteti. Jedna biljka može dati i do 3 kg batata.
Kako da znamo da je batat spreman za berbu i vađenje? Tako što su njegove stabljike oformljene dužine od 15 do 20 cm, a kada se one kose iz njih bi trebalo da curi beli sok koji signalizira da je koren spreman za vađenje. To se sve dešava u periodu od 90 do 120 dana nakon sađenja.
Kada se batat izvadi, potrebmo je zadebljale korene očistiti od zemlje, oprati i ostaviti ih da se suše 3-4 dana. Nakon sušenja, slatki krompir je spreman za skladištenje.
Skladištenje batata za ličnu upotrebu, u domaćinstvu, najviše kod onih koji žive na selu, može se vrštiti u kartonskim kutijama. Ako je namenjen za distribuciju, onda korenove ne treba prati, već ih samo otresti da zemlja spadne sa njih i onda ih pakovati u gajbice kako bi bili spremni za dalju isporuku.
Korenove batata je moguće skladištiti do 7 meseci na temperaturi do oko 15°C. Ne treba ga skladištiti u frižideru jer se na taj način kvari ukus.
Za više korisnih informacija vezanih za uzgajanje voća i povrća, pravljenje ukusnih slanih i slatkih specijaliteta uz zanimljive recepte i brojne praktične savete, možete pronaći na našem Agromagazinu – sajtu za teme iz oblasti poljoprivrede.