Ambrozija (Ambrosia artemisiifolia) je rod invazivnih korova, jedna od najpoznatijih i najopasnijih alergenih biljaka na svetu. Njen naziv potiče od grčke reči „ambrotos“, što znači besmrtan ili hrana bogova.
Međutim, za mnoge ljude, ona je daleko od nebeskog bilja. Postala je poznata po izazvanju alergijskih reakcija, posebno polenske groznice, a to je čini izvorom nelagode za milione ljudi širom sveta.
U nastavku ovog teksta, Agromagazin je za vas smo spremio detaljnu analizu ove biljke – od toga šta je ona zapravo, koje neželjene efekte ima i kako ih ublažiti, do toga kako je prepoznati i izbeći.
Šta je ambrozija i kako je dospela na naše podneblje?
Njeno prirodno stanište je Severna Amerika. U 19. veku doneta je u Evropu i od tada se gotovo nekontrolisano širi po ovom kontinentu – trenutno se veća količina ambrozije nalazi u Evropi nego u Americi. U drugim delovima sveta ona je umereno rasprostranjena.
Prvi put je registrovana pre 156 godina Nemačkoj 1863. godine, a dve godine kasnije u Francuskoj. U zapadnoj Evropi ni danas nije masovna i nije se odomaćila, već luta u raznim tipovima ekosistema, jer zbog klimatskih prilika, pre svega, povećane vlažnosti, njeni plodovi ne sazrevaju u potpunosti.
U Evropi naseljava centralne, južne i jugoistočne delove na zapuštenim područjima i oko urbanih sredina. Počev od osamdesetih godina, ambrozija se u centralnoj Evropi rapidno širi, naročito u poljoprivrednim regionima.
Prvi put je u Srbiji primećena u Sremskim Karlovcima, Novom Sadu i Petrovaradinu 1953. godine. Po podacima iz 2006. godine u Beogradu je pojedinih dana izmereno i do 400 polenovih zrna po metru kubnom, a prema podacima INEP u Beogradu ima 700 izdanaka po metru kvadratnom.
Ambrosia artemisiifolia je veoma konkurentan korov i može dovesti do gubitka prinosa drugih biljaka (na primer kod soje može dovesti do gubitka od čak 30 procenata).
Jedna biljka ima potencijal da proizvede više od milijardu zrna polena koji se mogu raširiti na ogromnu površinu. Njen polen može proklijati i do 40 godina nakon raspršivanja.
Gde raste ambrozija?
Ona je izuzetno otporna biljka i tipična je biljka zapuštenih i narušenih staništa, uglavnom onih pod ljudskim uticajem. Javlja se i na kultivisanom, obradivom zemljištu, gde sprečava rast ostalih biljaka u svojoj okolini i otežava njihovu zaštitu.
Često raste uz useve kukuruza, soje, suncokreta, duvana, krompira, šećerne repe, kao i u povrtnjacima i vinogradima. Ekološki bismo je mogli okarakterisati kao biljku umereno vlažnih, azotom bogatih, organskim materijama siromašnih, rastresitih, osvetljenih, veoma toplih staništa.
Kako izgleda ambrozija i kako je prepoznati?
Ambrosia artemisiifolia je jednogodišnja biljka. To znači da završava svoj životni ciklus u toku jedne vegetacione sezone. To su zeljaste biljke, bez drvenastih stabljika, a mogu se razlikovati po veličini od malih, neupadljivih biljaka do viših, uočljivijih. Po stabljici ima dlake te je gruba na dodir.
List ambrozije
Listovi imaju duboke režnjeve i izgled sličan paprati. Oni rastu jedan nasuprot drugome, dugački su od 5 do 10 cm te su duboko perasto razdeljeni. Rubovi listova mogu biti reckasti ili nazubljeni.
Cvet ambrozije
Mali, zeleni cvetovi nisu uočljivi, raskošni cvetovi koje bismo mogli povezivati sa drugim predstavnicima ove porodice. Oni su raspoređeni u grupama koje se zovu cvetni klasovi. Muški cvetovi stvaraju ogromne količine polena, a oprašivanje se odvija putem vetra. Ispod muških glavica, u pazuhu gornjih listova, razvijaju se ženske cvasti u kojima je po jedan ženski cvet.
Alergija na ambroziju – kada cveta ambrozija i kako lečiti ovaj tip alergije?
Alergija na ambroziju – kada cveta ambrozija i kako lečiti ovaj tip alergije?Cvetanje ambrozije dešava se u kasno leto i jesen – u periodu od jula do septembra, a od sredine leta do prvih mrazeva proizvodi polen, koji je uzročnik alergija kod ljudi. Njen polen izaziva alergiju kod 10% ljudi. Od svih poznatih polenskih alergija, polen ambrozije je uzročnik u 50—60% slučajeva.
Analiza ovog polena pokazala je prisustvo 52 alergena, od kojih je 6 posebno opasnih. Zbog specifičnog hemijskog sastava i samog oblika, polenova zrna se lako „zalepe“ za sluzokožu gornjih disajniih puteva i dalje dovode do alergijske reakcije kod osetljivih osoba.
Mnogi ljudi manifestuju negativan imunološki odgovor kada udišu polen. Normalno, imuni sistem brani telo od štetnih napadača, poput virusa i bakterija, da bi sprečio bolesti. Kod ljudi sa alergijama na ambroziju, imuni sistem pogrešno shvata njen polen kao opasnu supstancu. Ovo uzrokuje da imuni sistem proizvodi hemikalije koje se bore protiv polena, iako je bezopasan.
Simptomi alergije na ambroziju mogu varirati u odnosu na godišnje doba, lokacije na kojoj živite i vremenskih uslova. Međutim, najčešći simptomi alergije na ambroziju uključuju:
- svrab očiju
- suzne oči
- nekontrolisano kijanje više puta uzastopno
- grebanje grla
- curenje iz nosa ili zagušenje
- kašalj ili piskanje
- pritisak sinusa, koji može izazvati bol u licu
- otečena, plavičasta koža ispod očiju
- smanjen osećaj mirisa ili ukusa
- loš kvalitet sna.
U nekim slučajevima, ljudi takođe mogu razviti alergijski ekcem nakon izloženosti polenu. Ovaj osip, koji može izazvati i svrab i bol, se obično sastoji od malih izbočina i plikova. Može se pojaviti u roku od 24 do 48 sati nakon izlaganja. Osip od ambrozije će obično nestati sam od sebe u roku od dve ili tri nedelje.
Simptomi se mogu pogoršati zbog drugih iritansa, poput duvanskog dima, jakih mirisa ili zagađenja vazduha. Vremenski uslovi takođe mogu biti faktor koji utiče na jačinu alergijske reakcije. Toplije temperature mogu produžiti sezonu njenog polena. Oni takođe mogu uzrokovati da ambrozija proizvodi povećane količine polena.
Lekovi za alergiju na ambroziju
Polen ambrozije je veoma teško izbeći, tako da ćete verovatno imati stalne iritacije. Međutim, postoje brojni različiti tretmani koji mogu pomoći u ublažavanju simptoma alergije na ambroziju. Lekovi koji mogu ublažiti simptome uključuju:
- Antihistaminici poput loratadina ili difenhidramina
- dekongestivi, kao što supseudoefedrin ili oksimetazolin
- nazalni kortikosteroidi, na primer flutikazon ili mometazon
- oni koji kombinuju antihistaminik i dekongestiv
Posavetujte se sa vašim lekarom o lekovima na recept ako su oni bez recepta neefikasni. Zbog rizika od teških neželjenih efekata, lek na recept trebalo bi koristiti samo ako ne postoje druge odgovarajuće opcije lečenja.
Injekcija za alergiju
Vaš lekar može preporučiti injekcije protiv alergije na ambroziju ukoliko lekovi protiv ambrozije ne deluju. Alergijske injekcije su oblik imunoterapije koja uključuje seriju injekcija alergena.
Njihova količina u injekciji postepeno se povećava tokom vremena. Injekcije modifikuju odgovor vašeg tela na alergen, pomažući da se smanji ozbiljnost vaših alergijskih reakcija. Možete doživeti potpuno olakšanje u roku od jedne do tri godine nakon početka vakcinacije protiv alergija.
Dostupne su i sublingvalne imunoterapije za lečenje alergija na ambroziju. Ova vrsta lečenja podrazumeva stavljanje pilule koja sadrži alergen pod jezik, a zatim njeno gutanje. Pruža iste prednosti kao injekcije protiv alergija.
Promena načina života
Određena prilagođavanja navika mogu vam pomoći u sprečavanju alergijske reakcije na ambroziju:
- koristite klima uređaj tokom dužeg vremenskog perioda i sve do jeseni
- izbegavajte da izlazite napolje ujutru, kada je broj polena najveći
- kupite prenosivi visokoefikasni filter za čestice vazduha (HEPA) ili odvlaživač vazduha
- usisavajte kuću svake nedelje usisivačem koji ima HEPA filter
- odmah operite odevne predmete nakon nošenja na otvorenom, jer na njima može biti polen
- sušite odeću u sušari, a ne napolju na žici za odeću.
Regulacija ishrane
Neke namirnice sadrže proteine slične onima u polenu ambrozije, tako da mogu izazvati alergijsku reakciju. Tu spadaju:
- banane
- kamilica
- dinje
- krastavci
- medonosne dinje
- lubenica
- tikvice.
Simptomi koji se odnose na alergije na hranu obično će biti gori tokom sezone cvetanja Ambrosia artemisiifolia. Trebalo bi da se obratite alergologu ako primetite peckanje u ustima ili svrab nakon što ste jeli bilo koju od gore navedenih namirnica.
Uništavanje ambrozije
Na malim površinama preporučuje se čupanje celih biljaka pre nego uspeju da proizvedu seme, dok u ekološkoj poljoprivredi treba nastojati da se biljke seju tako da proklijaju bar 10 dana pre ambrozije.
Pri tome treba da nosite rukavice da vam se koža na rukama ne bi oštetila. Na obimnim parcelama efikasne strategije uključuju primenu herbicida ili zaoravanje na minimalnu dubinu od 10 cm.
Mere borbe protiv ambrozije mogu biti administrativne, mehaničke i hemijske. Najefikasniji način suzbijanja je direktno čupanje iz korena, na površinama gde se javljaju pojedinačno.
U zemljama u kojima postoji problem ekspanzivnog širenja ambrozije, osnovno opredeljenje suzbijanja je fizičkim metodama odnosno košenjem.
Mehanički tretman je posebno značajan na područjima gde su razvijena ljudska naselja, zatim područja oko stambenih i poslovnih objekata, porodilišta, škola, dečijih vrtića. Biljka se kosi pre cvetanja najmanje 5 cm iznad zemlje. Ako se ne kosi nisko, izrasta ponovo za 20 dana.
Upotrebu hemijskih sredstava za suzbijanje ambrozije u naseljenim mestima treba svesti na minimum. Samo manje površine koje je nemoguće kositi tretiraju se ekološki bezbednim preparatima, uz permanentno praćenje promena na okolni živi svet.
Zanimljivosti o ambroziji
- Zrno polena ima oblik loptice sa šiljcima, ima izuzetne aerodinamičke karakteristike, a vetar može da ga razneti na udaljenosti do 300 kilometara.
- Neke države zakonom su regulisale eliminisanje ambrozije na privatnom zemljištu ili ponudile nagrade za njeno uklanjanje na javnom.
- U grčkoj mitologiji, ona je bila hrana grčkih bogova i često se prikazuje kao izvor dugovečnosti ili besmrtnosti onome ko je konzumira.
- Indijanci su koristili ambroziju u svojoj ishrani pre nego što je kukuruz zauzeo njeno mesto. Takođe su koristili stabljike za izradu kanapa.
- Brzina njene migracije u Evropi kreće se između 6 i 20 kilometara godišnje.
Ambrosia artemisiifolia predstavlja interesantan aspekt prirode, sa svojim agresivnim svojstvima i intenzivnim alergijskim reakcijama koje izaziva kod ljudi i životinja. Pažljivost u prepoznavanju i upravljanju ovom biljkom može značajno uticati na zdravlje onih koji su osetljivi na njeno delovanje. Stalna istraživanja, efikasne strategije kontrole i nove inovacije su od suštinskog značaja u spravljanju sa izazovima koje ambrozija postavlja pred ljudski biosistem.
