Kesteni su već vekovima jedan od najvećih predmeta uzgoja u poljoprivredi, nudeći ne samo ukusne plodove već i vredno drvo. Kada je reč o kestenovim vrstama, izdvajaju se dve osnovne kategorije: divlji kesten i pitomi kesten. Iako na prvi pogled mogu izgledati slično, postoje značajne razlike u botaničkim karakteristikama, ukusu i praksama uzgajanja.
Agromagazin sa svojim dugogodišnjim iskustvom u poljoprivredi se potrudio da vam predstavi ovaj čuveni plod i biljku i neke od suštinskih razlika plodova divljeg i pitomog kestena.
Divlji kesten – Castanea dentata ili Aesculus Hippocastanum
Divlji kesten – Castanea dentata (Aesculus Hippocastanum) je imao bogatu istoriju. Tokom Vizantijskog perioda, divlji kesten je prenet u Carigrad, a u 17. veku je počeo da se uzgaja širom Evrope. Divlji kesten je plod koji može dostići starost od čak 200 godina, dok fizičku zrelost dostiže u dobu od 10-15 godina, nakon čega bogato cveta i donosi plodove svake godine.
Divlji kesten, sa svojim impozantnim izgledom i lekovitim svojstvima, predstavlja pravu blagodet prirode. Može dostići visinu od čak 30 metara i širinu od 1 metar, a karakteristična je i njegova gusta i lepo zaobljena krošnja. Njegova kora varira od sivkasto smeđe kod mladog bilja do crno sive i sitno ispucale kod starijih jedinki.
Njegova semena su smeđe boje, ponekad sa tamnijim šarama i imaju gorak i ukus. Seme divljeg kestena se može koristiti za ishranu životinja, a latinsko poreklo reči „aescare“ znači „jesti“, dok grčka reč „hippos“ znači „konj“, jer se ovo seme vekovima koristilo kao lek za zdravlje konja.
Najbolje uspeva na svežem, dubokom, humusnom i hranljivom zemljištu. U ekstremnim uslovima suše ili prevelike vlage u zemljištu, ne uspeva dobro, a može podneti niske temperature do -30°C.
Primena divljeg kestena
Divlji kesten je višenamenska biljka koja se primenjuje u različite svrhe. Prepun vitamina i bogat glikozidima, smolom, skrobom, uljem i mnogim drugim sastojcima pogodnim za zdravlje, zbog čega ima i široku primenu.
Kora divljeg kestena se tradicionalno koristi za lečenje problema sa varenjem i prehladom, kao i za određene kožne bolesti na koje lekovita svojstva divljeg kestena utiču, dok se seme koristi kao lek protiv hemoroida i dijareje. Cvet je jako bogat vitaminima i služi kao narodni lek protiv proliva i mrlja na licu.
Danas, plod biljke divljeg kestena koristi se u obliku gela ili kreme jer ima lekovita svojstva za poboljšanje krvnih sudova, proširenih vena i lečenje hemoroida, i danas ostaje izuzetno dragocen resurs prirode, što pruža lepotu i zdravstvene pogodnosti širom sveta.
Pitomi kesten – Castanea sativa
Pitomi kesten Castanea sativa – poreklom iz jugoistočne i Male Azije, ima bogatu istoriju kao izvor hrane i građevinskog materijala. Sadnica i plod kestena sadrži vitamin C, folne kiseline, visok procenat skroba i šećera, malo masti, a ne sadrži ulje, zbog čega se primenjuje u kuvanim ili pečenim oblicima, ponekad čak i kao zamena za krompir.
Kada je reč o uzgoju plodova i sadnice pitomog kestena, važno je odabrati odgovarajuće zemljište. Sadnica i plodovi biljke najbolje uspevaju na brežuljkastim, peskovitim zemljištima koja su duboka i plodna. Pre sadnje, potrebno je proveriti nivo kreča u zemljištu i eventualno ga smanjiti kako bi se stvorili optimalni uslovi za rast pitomog kestena.
Pitomi kesten – raznovrsna primena
U nekim delovima sveta, pitomi kesten se koristi za pravljenje brašna koje služi za pečenje hleba.
Pored svojih kulinarskih vrednosti, ova biljka ima i druge koristi. Drvo kestena se često koristi kao građevinski materijal zbog svoje izuzetno čvrste strukture. Takođe, drvo kestena privlači pčele tokom cvetanja, pružajući svetli med sa jakom aromom, iako ima blago gorak ukus.
Lišće pitomog kestena može služiti kao hrana za ovce i koze, a takođe se koristi i za pripremu kompota. Uz pravilnu brigu i pažnju prema njegovom uzgoju, ova vrsta ostaje značajna i cenjena širom sveta.
Osnovne razlike između pitomog i divljeg kestena?
Iako divlji kesten Aesculus Hippocastanum i pitomi kesten Castanea sativa mogu izgledati slično na prvi pogled, oni otkrivaju svoj jedinstveni identitet kada se pažljivo prouče. Razlike u njihovom botaničkom poreklu, ukusu i raznovrsnim upotrebama čine svaku vrstu posebnom na svoj način.
I divlji kesten i pitomi kesten imaju kulturni značaj u svojim odgovarajućim regionima. Divlji kesten je bio osnovna namirnica u mediteranskim zemljama, prisutan u jelima kao što su čorbasta jela od plodova kestena i hleb i lepinje na bazi brašna od kestena.
U Japanu, pitomi kesten se slavi na festivalima i ceremonijama, odražavajući njihov dubok kulturni značaj. Koriste se u sezonskim jelima, desertima, pa čak i alkoholnim pićima.
Pečen kesten – pečenje kestena u jesen
Pečen kesten, jedan od omiljenih jesenjih poslastica, koji se peče svake godine kada se temperatura počne spuštati. Kestenje se obično peče na otvorenom plamenu ili u specijalnim pekačima.
Prvo, plodovi se pažljivo zaseku kako bi se sprečilo pucanje dok se peku. Nakon toga, kestenje se stavlja na vatru ili u pećnicu i prži dok kora ne potamni i postane hrskava. Ovim putem se oslobađaju bogate arome i ukusi, čineći ih idealnim za grickanje tokom šetnji po hladnim noćima.
Pečeno kestenje nije samo ukusno, već i nutritivno bogato. Bogato je vlaknima, vitaminima i mineralima, posebno vitaminom C. Osim toga, kestenje sadrži malo masti i ne sadrži holesterol, čineći ga zdravijim izborom među grickalicama.
Ako uživate u ovakvim sadržajima i želite saznati više o poljoprivredi, redovno možete pratiti blog Agromagazina koji nudi slične zanimljive članke.
Naći ćete mnoge tekstove koji istražuju biljke i različite aspekte poljoprivrede, pružajući vam informacije o uzgoju različitih useva, tehnološkim inovacijama i drugim temama koje su korisne kako poljoprivrednicima, tako i onima koji se interesuju za ruralni život i različite vrste biljaka.
