Orezivanje ruža – saveti kako pravilno orezati ruže?

Uređenje dvorišta i bašte maksimalno je ulepšano ako se u njima nađu ruže. Omiljeno cveće mnogih ljudi, ruža je zaista specifična biljka. Od oko 100 vrsta roda ovog cveća, u Srbiji raste čak dvadesetak i Srbija i jug francuske najbolje su podneblje za uzgoj ovog cveta.

Kako biste to maksimalno iskoristili, neophodno je da se ruže redovno orezuju, a mi iz Agromagazin časopisa za poljoprivrednike smo rešili da vam pružimo nekoliko saveta za najbolje orezivanje ruža.

Zašto se vrši orezivanje ruža?

Ukratko rečeno, ruže se orezuju kako bi se smanjilo rasipanje hranljivih materija potrebnih za njeno zdravlje. U svojim procesima, poput fotosinteze, ruža troši dosta hranljivih materija. Orezivanjem se omogućava fokusiranje tih supstanci na manji broj grana. Dakle, laički rečeno, orezivanjem žrtvujemo nekoliko grana (uglavnom najslabijih) kako bismo osigurali da naša biljka ne samo preživi, već dostigne maksimum svog zdravlja.

Kada se orezuju ruže?

Svaki ljubitelj hortikokulture zna da je najbolje vreme za rezidbu ruža kasna zima ili rano proleće, otprilike kada počinje novi rast. To bi moglo biti već u januaru ili čak do maja, u zavisnosti od vaše klime.

• Prolećno orezivanje ruža – veću rezidbu treba obaviti u rano proleće, nakon poslednjeg mraza u hladnijim klimama, prateći nekoliko osnovnih koraka rezidbe koje ćete naći u nastavku teksta. Takođe, ruže će vam same pokazati kada je vreme za rezidbu – kada počnu da pupolje ili opadaju, vreme je.
• Letnja rezidba – odumrlo cveće se može seći u bilo koje doba leta. Tokom sezone cvetanja mrtva glava ruže podstaći će više cvetanja i održati atraktivan grm.
• Jesenje orezivanje ruža – nakon prvog smrtonosnog mraza, odrežite duže stabljike kako ne bi pucale u zimskim olujama. Čuvajte grmove ruža da ne budu teški kako biste ih zaštitili od čupanja na jakim vetrovima. Grane koje se ukrštaju koje bi se mogle oštetiti trljanjem jedna uz drugu, takođe treba da se obrezuju. Samo budite umereni, jer previše rezidbe može stimulisati rast, a taj novi rast može biti oštećen smrzavanjem. Uklonite sve mrtve ili bolesne grane i lišće i dobro očistite svoje alate za rezanje kako biste sprečili prenošenje bolesti na drugu biljku.

Koja vam je oprema potrebna za rezidbu ruža?

Kako biste osigurali svoju bezbednost i najbolju moguću negu za vaše ruže, biće vam neophodno nekoliko stvari za rezidbu. Evo nekoliko najbitnijih:

• Vrtlarske rukavice – oen su neophodne kako biste se zažtitili od trnja ruže i drudge opreme koju koristite. Preporučuju se što duže rukavice kako bi se tokom rezidbezaštitile i podlaktice.
• Rasadničke makaze – današnje rasadničke makaze izuzetno su precizne i imaju široku primenu, pre svega zbog povećane bezbednosti prilikom njihove upotrebe- Nekada se za zadatke koje obavljaju one, koristio nož što je stopu povreda drastično povećavalo.
• Debela odeća dugih rukava – ovo će sprečiti ili makar ublažiti grebanje i ubode nastale prilikom kontakta sa trnjem ruže.

Da li se drugačije vrste ruža orezuju na različit način?

Različite sorte ruža zahtevaju različite pristupe u orezivanju i ukoliko niste navikli na ovaj proces, može vam biti teško da mu se prilagodite, pogotovo ukoliko posedujete više vrsta ruža. Zato ćemo nabrojati neke od najpoznatijih i pružiti vam savete za njihovo orezivanje.

Rezidba ruže puzavice (penjačice)

Ova vrsta ruže je savršena za ukrašavanje kapije, kuće i bašte. Ruže penjačice, poznate i kao ruže penjačice, prve dve-tri godine se ne orezuju. Najvažnije vreme za usmeravanje rasta ruža penjačica jeste upravo u razdoblju unutar druge i treće godine.

Usmeravanjem rasta u željenom smeru i željenog načina jedan je od najvažnijih uslova kod uzgoja ruža penjačica. Cvetovi ove vrste ruže rastu sa bočne strane grana.

Uklonite stare, bolesne ili uvele grane i nakon toga se odaljite od biljke kako biste videli da li je to formacija koju želite. Kada ste završili sa uklanjanjem ovih, prelazi se na grane koje nemaju mladice.

Na ostalim grandma ostavlja se 3 do 5 pupoljaka iz kojih će nastati nove cvetne grane. Zdrave grane možete povezati, a u tome vam mogu pomoći držači za ruže puzavice.

Kako se orezuje ruža stablašica?

Prva preporuka za ovu vrstu ruže jeste da sve izdanke koji krenu ispod kalema treba odmah uklanjati, zalamati, a cvetove koji su završili svoje cvetanje obavezno orezati i tom prilikom ukloniti celu grančicu do prvog mesta gde se nalazi grana sa pet listova.

Na jesen treba orezati samo vrhove biljke, eventualno ukloniti grane koje su slomljene, a pravo orezivanje uvek se radi u rano proleće. U toku zime na nju ne treba stavljati nikakve cellophane i folije jer se time može načiniti više štete nego koristi.

Razlog tome je što je ispod te folije uvek par stepeni viša temperatura nego ispod nje. Čim ugreje i najblaže sunce, stvara se efekat staklene bašte, što može dovesti do propadanja biljke čak i lakše nego na hladnoći.

Šta podrazumeva rezidba minijaturne ruže (mini ruža)

Mini ruže su izrazito poularne u zadnjih nekoliko godina, pre svega jer su manje zahtevne od drugih. Budući da se mogu držati i u kući njihovo čuvanje je maksimalno olakšano.

Ova hibridna vrsta napravljena je tako da ostane mala i obično su visine do 50 cm. Veličina njihovih cvetova znatno je manja od drugih vrsta, međutim to nadoknađuju njihovim brojem.

Nakon što precvetaju, obavezno orežite takve cvetove i suve grančice, a jednom godišnje treba je orezati kako bi se podstaknuo njen rast, što se preporučuje u jesen. Ružu orežite približno na polovinu, što znači da ako je biljka visoka 40 cm nakon rezidbe bi trebala biti visoka 20 cm. Za rezidbu uvek koristite oštre makaze i režite pod uglom od 45°.

Orezivanje ruže čajevke (grmolika ruža)

Ukoliko je ruža starija, prvo uklanjamo straije i suve grane. Trebalo bi ostaviti tri do četiri mlade i zdrave grane koje će obilno cvetati tokom cele godine.

Ruža čajevka ima lep i postojan cvet koji dugo traje. Otporna je i zahvalna za gajenje. Ljubitelji ovog cveća najčešće preferiraju baš ovu vrstu zato što objedinjuje intenzitet boje, miris i postojanost cveta. Takođe se često koristi kao rezani cvet.

Optimalna visina grma koji smo prikratili je oko 50cm, približno visina kolena prosečno visoke osobe. Ovakvo prikraćivanje radi se kako bi se grmovi ruže čajevke zaštitili od lomljena usled težine snega i kako bi se omogućilo da se ruže dobro zaštite od izmrzavanja.

Grane koje preklapaju jedna drugu treba da budu uklonjene, kao i sve suviše tanke i nedozrele grane.

Instrukcije za idealnu rezidbu

1. Počnite orezivanje od zemlje naviše – u proleće, napravite inventar svoje ruže, zabeležite njeno opšte zdravlje i oblik. Zatim krenite odozdo, odrežite mrtve grane ruže u osnovi i otvorite centar biljke kako biste omogućili cirkulaciju svetlosti i vazduha.
2. Uklonite polomljeno, uvelo ili bolesno granje – patite stariji deo ruže uz stabljiku do mesta koje izgleda zdravo (ili zeleno). Isecite ga pod uglom od 45 stepeni.
3. Uklonite tanko granje – uklonite grane koje su tanje od olovke. Ove grane će rasti neujednačeno i proizvesti vrlo malo cvetova, dok istovremeno troše ograničene resurse koje biljka ima na raspolaganju.
4. Uklonite svaki bazalni izdanak – izdanak je svaki novi vertikalni rast koji se proteže od glavnih grana. Oni takođe mogu iskočiti iz zemlje. Bazalni izdanci su novi rast korena i uopšte neće sadržati cveće ili će to biti cveće koje je inferiorno u odnosu na one koje rastu iz kalemljenih grana (grana koji su se srasle). Odrežite ih na tlu ili ispod mesta gde se spajaju glavne grane.
5. Orezujte novi rast – orežite novi rast da biste biljku oblikovali u željeni izgled. Napravite čiste rezove pod uglom od 45 stepeni, oko 0.5 cm iznad pupoljka koji je okrenut prema spoljašnjoj strani biljke.

Bolesti ruža

Kada su u pitanju bolesti ruža, one uglavnom napadaju listove ove biljke. Nabrojaćemo neke od najčešćih i dati vam savete kako da ih prepoznate.

• Pepelnica ruža – pepelnica je bolest koja uzrokuje sivu ili belu praškastu naslagu na listovima, pupoljcima i drugim delovima biljke. Ova gljivična bolest može oslabiti biljku i ometati njen rast.
• Plemenjača ruža – Plemenjača se manifestuje kao vodenasti ili sluzavi izbočci na listovima, pupoljcima i mladicama ruže. Ova bolest može deformisati biljku i oštetiti njen izgled.
• Crna pegavost – crna pegavost ili bolest crnih tačkica je još jedna gljivična bolest. Karakteriše je pojavom crnih ili tamnih tačkica na listovima, koje se vremenom šire. Ako se ne leči, listovi mogu opadati, što dovodi do slabljenja ruže.
• Siva trulež – siva trulež se manifestuje sivim plesnima na listovima, pupoljcima i cvetovima ruže. Ova bolest može uzrokovati da biljka izgleda oštećeno i umorno. Pored toga, može uticati na kvalitet cvetova.

Nakon što ste orezali ruže, obratili pažnju na navedene bolesti i pružili im svu potrebnu negu, na red dolazi zaštita biljke. Nakon što je orezivanje ruže gotovo, ona je osetljiva. Dodir otvorene rane sa prljavom vodom ili drugim stvarima iz okoline može rezultirati infekcijom. Rane treba zaviti folijom ili premazati antibakterijskim sapunom. Na ovaj način se odbija voda i štetočinama blokira prilaz. Uz detaljno praćenje ovih instrukcija vaša ruža će biti savršeno ukrasno cveće i svako će pred njom zadržati dah.