Biljke mesožderke, a drugačije ovu vrstu zovu i biljke muholovke, su fascinantna grupa biljaka koja je evoluirala da dobija hranljive materije hvatanjem i varenjem malih insekata i drugih organizama.
Ova biljka se razvila za preživljavanje u sredinama siromašnim hranljivim materijama i postala je predmet velikog interesovanja ljubitelja biljaka širom sveta. U nastavku našeg teksta pročitajte više o ovoj biljci, njenom poreklu, vrstama, ali i načinu gajenja.
Biljka mesožderka (muholovka biljka) – poreklo
Biljka mesožderka je močvarna biljka poreklom iz severne i južne Karoline. Kada su biljke u pitanju, nije tipično da evoluiraju u predatora, međutim, biljka mesožderka je upravo to postala zbog surovih uslova i promena koje su se dešavale.
Biljke muholovke love zato što u većini slučajeva nemaju dovoljno minerala koji je neophodan za opstanak, kao što su azot i fosfor. Mesožderka biljka azot može dobiti razgradnjom mišićnog tkiva insekta, dok se fosfor može naći u kostima i oklopu insekata.
Biljke muholovke su poznate i kao insektivorne biljke ili karnivorne biljke, a postoje i u Srbiji. Ranije ih je bilo više i uglavnom su živele pored vode na obalama bara i jezera.
Broj mesožderki se smanjio jer je izgubila stanište zbog isušivanja bara i jezera. Biljke mesožderke još uvek mogu naći u Obedskoj bari koja je, s obzirom na to da ima status nacionalnog parka, izbegla isušivanje. Pored toga, mogu se naći i na Vlasini i na Staroj planini.
Pronađite sve što vas zanima na našem Agromagazinu – sajtu za teme iz oblasti poljoprivrede i srodnih tema.
Venerina muholovka (dionaea muscipula) i ostale vrste biljke muholovke
Biljke mesožderke su široko rasprostranjene i postoji veliki broj najrazličitijih vrsta. Većina vrsta je specifična i ima drugačije funkcije. Evo nekih od zanimljivih, ali i najrasprostranjenijih vrsta:
Drosera spatulata – Karakteristika je kratak, okruglasti list koji je prekriven lepljivim pipcima. Ova biljka je pravi majstor kamuflaže, privlačeći male insekte koji nesvesno postaju njen plen.
Kada insekt dođe u kontakt sa lepljivim pipcima na listu Drosera spatulate, on više ne može da se oslobodi. Ovi pipci deluju kao mala zamka, a kada se insekt zaglavi u pipcima, biljka ga obavija svojim pipcima i preklapa ga svojim listom. Nakon toga počinje da luči sokove sa enzimima koji razgrađuju tkiva insekta. Ovi enzimi su vrlo snažni i mogu brzo da razlože sve delove tela insekta.
Drosera capensis – poznata i kao kapenska rosulja, predstavlja jednu od najintrigantnijih biljaka koje se mogu naći u prirodi. Ova biljka je majstor kamuflaže i vešto hvata plen.
Kada je pogledate, primetićete njene karakteristične pipke koji se nalaze na vrhu listova. Ovi pipci su prekriveni lepljivom tečnošću koju biljka luči kako bi privukla i zarobila svoj plen.
Drosera capensis je često prisutna u vlažnim i močvarnim područjima Južne Afrike, gde je uspela da pronađe svoje mesto među različitim biljkama i životinjama. Njena sposobnost da se hrani insektima omogućava joj da dobija dodatne hranjive materije koje su joj potrebne za rast i razmnožavanje.
Drosera rotundifolia – Ovo je retka i ugrožena vrsta koja pripada rodu rosuja, javlja se na mestima osiromašenim mineralnim materijama. Može se naći na Vlasini i na Staroj planini. Ova rosulja je stavljena i pod zaštitu države, strogo je zabranjeno uništavanje i branje ove neobične biljke.
Sličnog je izgleda kao i prethodne biljke mesožderke iz roda rosulja, a ima i identičan način ishrane.
Dionaea muscipula – poznata i kao Venerina muholovka, je biljka koja izaziva divljenje. Ima jedinstvenu zamku, koja se sastoji od specifičnog lista, koji joj omogućava da uhvati i konzumira insekte koji imaju hranljive materije, posebno azot.
Kada insekt sleti na list ove biljke mesožderke, on dodiruje osetljive dlačice koje se nalaze na površini lista. Ove dlačice deluju kao senzori i kada osete dodir, pokreću brzi mehanizam zatvaranja lista. Ovo omogućava biljci da uhvati plen pre nego što on uspe da pobegne.
Kada je list zatvoren, unutrašnje površine lista su prekrivene specifičnim žlezdama koje luče enzime. Ovi enzimi razgrađuju telo insekta na hranljive materijale, posebno azot. Venerina muholovka zatim upija ove hranljive materijale kroz svoje korenje i koristi ih za rast i razvoj.
Venerina muholovka je takođe poznata po svojoj estetskoj privlačnosti. Njene zelene listove sa karakterističnim dlačicama često možemo videti u najlepšim vrtovima. Ova biljka je postala popularan izbor ljubitelja biljaka zbog svoje jedinstvenosti i fascinantne prirode.
Mesožderka biljka – saveti za gajenje biljke mesožderke
Biljka mesožderka zahteva specifičan način uzgoja kojeg se treba držati da bi ona uspela u kućnim uslovima.
Neophodno je da je zalivate destilovanom vodom, kišnicom ili vodom iz klima uređaja. Zalivate je tako što saksiju stavite na tacnu i u nju sipate vodu, nikako u saksiju. Kada nestane voda iz tacne, sačekate da se zemlja malo osuši, ali ne skroz, pa dolijete još.
Zalivanje zavisi od količine svetlosti i temperature na kojoj se biljka nalazi, što je niža temperatura, potrebna je manja količina vode i manje svetlosti.
Mesožderka biljka voli svetlost i direktno sunce. Najbolje bi bilo da se budu na suncu od ujutru do uvece, jer im visoka temperatura ne smeta, čak im prija. Neophodna količina svetlosti za rast varira od vrste do vrste. Tokom zimskog perioda treba da stoje i na dobro osvetljenom prozoru ili pod lampom koja utiče na rast biljke.
Treba da se presađuje jednom godišnje u martu ili aprilu u drugu seksiju sa novom zemljom. Da biste znali da li je potrebno da se zameni zemlja, zabodite čačkalicu u zemlju, i kada je izvadite, ukoliko je crna, neophodno je da se mesožderka biljka presadi.
Pojedine biljke muholovke kao što je Sarracenia zahtevaju zimsko mirovanje da bi mogle da opstanu više godina. Ove karnivorne biljke muholovke treba držati napolju tokom cele godine. Kada se temperatura ispod nule, treba ih staviti na mestu gde je temperatuea između 0°C i 15°C.
Kada dođe do pada temperature, i kada biljka mesožderka počne da dobija znatno manje svetlosti, ona postepeno ulazi u stanje mirovanja. Tada treba zalivati direktno zemlju, ali izuzetno malom količinom vode. Kada se temperatura ponovo popne iznad 15°C, treba da se vratite na zalivanje u tacni.
Tokom stanja mirovanja, mesožderka biljka će odbaciti neke listove, usporiće ili će u potpunosti da zaustavi rast, a tokom tog perioda gotovo da neće uopšte da lovi insekte.
Određene vrste biljke muholovke cvetaju u određeno doba godine a pojedine cvetaju stalno. Kod nekih vrsta mesožderka cvet treba odseći čim cvetna drška krene sa rastom, jer će biljka svu energiju preusmeri na stvaranje cveta što će je oslabiti i uništiti.
Biljke mesožderke se hrane insektima koje one love na različite načine. Tokom godine im je neophodno da ulove nekoliko insekata kako bi mogle pravilno da rastu. Ne treba da ih hranite i ne treba da dodajete đubrivo.
Nadamo se da će vam ovaj tekst biti koristan ako planirate da gajite biljke mesožderke. Za još korisnih i zanimljivih tema posetite naš online magazin i pročitajte blogove o najrazličitijim korisnim temama o povrtarstvu, poljoprivredi, lekovitom bilju, vinogradarstvu, pčelarstvu, povrtarstvu i mnogim drugim.
