Bršljan, još se zove zimzelen i zelengora, je zimzelena biljka puzavica. Latinski naziv mu je Hedera helix i pripada porodici Araliaceae, koju čini još 17 vrsta zimzelenih biljaka puzavica. U Srbiji je prisutna samo jedna vrsta, dok ostale rastu širom Evrope i sveta. Kao i ostale biljke puzavice, raste tako što se penje ili puzi po zemlji, a može se raširiti i do 30 metara u visinu.
On je višegodišnja biljka i smatra se da može živeti i do hiljadu godina. Stabiljka je na početku mekana, ali sa rastom postaje drvenasta i sve čvršća. Može imati prečnik i do 20cm. Raste tako što se “prilepi” za podlogu i na taj način se penje po drvetu, kamenu, zidovima ili samo puzi i tako prekriva tlo. Zbog tih karakteristika, bršljan je dobra živa ograda i ukrasni zeleni zid. U nastavku Agromagazin teksta pročitajte kako se sadi i gaji bršljan i na koje sve načine je moguće oblikovati ga.
Bršljan sadnja i uzgoj
Bršljan biljka puzavica se može pronaći u divljini kao samonikla biljka, ali se gaji i kao dekoracija za dvorište i kuću. On je prirodni ukras za svrhu pokrivanja neprivlačne površine i tla.
Kada se sadi bršljan?
Najbolji period za sadnju bršljana je proleće, u martu mesecu ili na jesen, u septembru. S obzirom da mu ne smetaju niske temperature, možete ga posaditi čim se otopi sneg i biljka bude spremna za uzgoj. Najbolja temperatura za sadnju bi bila oko 15°C.
Gde posaditi bršljan sadnice?
Najčešći metod uzgajanja ove biljke puzavice je upravo kupovina sadnica sa već razvijenim korenom. Bršljan sadnice se sade direktno u tlo, pri čemu se koren pažljivo raširi i ukloni višak zemlje. Zemlja mora biti rastresita i bez korova.
Najbolje raste u hladu i polusenci. Iako podnosi određenu količinu sunčeve svetlosti, preterano izlaganje direktnom suncu može oštetiti lišće, izazivajući sušenje. Za optimalan rast, bršljan treba uzgajati na mestima koja su u hladu ili imaju indirektno svetlo.
Jako brzo raste u visinu i širinu i s obzirom da je koren veoma jak, može oštetiti fasadu. Zato pronađite mesto za sadnju gde možete kontrolisati njegov rast. Usmeravajte grančice u željenom pravcu dok se ne prilepe jedna uz drugu i dok ne postignete željeni efekat. Grane su duge i slabo se granaju, zato je važno redovno rezanje koje će vam pružiti gustu lisnatu ogradu.
Bršljan uzgoj i održavanje
Ako uzgajate bršljan kao sobnu biljku u saksiji potrebno mu je presađivanje kada korenje preraste saksiju, što se obično radi na svake 3 godine. Preporučuje se đubrenje tečnim đubrivom na svake 3 nedelje.
Zalivanje bršljana treba prilagoditi potrebama biljke i uslovima okoline. Bršljan ne voli preterano vlažno tlo. Zato je važno izbegavati prečesto zalivanje koje dovodi do truljenja korena. Dopustite da se gornji sloj zemlje lagano osuši između zalivanja. Tokom letnjih meseci, preporučuje se obilno zalivanje, dok bršljanu odgovaraju hladnije temperature između 10 i 16°C. Zimi, zemljište treba održavati blago vlažnim.
Razmnožava se putem reznica. To se obično radi u ranu jesen. Reznice se uzimaju sa zdravog i zrelog dela biljke, dužine do 10 centimetara. Donji deo reznice se potapa u vodu ili se sadi direktno u vlažno zemljište. Reznice se drže na temperaturi od 15 do 18°C i mogu razviti koren za dve do tri nedelje.
Đavolji bršljan – dekorativni bršljan u kući
Đavolji bršljan, drugačije nazvan zlatni bršljan je kućna dekorativna biljka koja ima srcolike zelene i šarene listove sa zlatnim i belim prugama. Ovaj sobni bršljan je vrlo popularan zbog svog lakog održavanja i uticaja na kvalitet vazduha. Izuzetno je izdržljiv i može preživeti u različitim uslovima osvetljenja. Koristi se zbog svoje otpornosti na sušu i lakog uzgoja.
Specifičan je po svojoj sposobnosti prečišćavanja vazduha. Efikasan je u uklanjanju toksina iz vazduha, tako što pomoću svojih listova upija formaldehid. Poznat je kao biljka koja donosi novac i sreću. Ipak, savet je držati ga dalje od dece i kućnih ljubimaca zato što su svi njegovi delovi veoma otrovni i mogu biti vrlo štetni ako se progutaju.
Oblikovanje bršljana u vašem vrtu
Oblikovanje bršljana je proces koji omogućava kontrolisanje rasta i estetiku ove popularne biljke puzavice. Kroz pravilno oblikovanje, moguće je postići željeni izgled biljke, bilo da se uzgaja da bude pokrivač tla, živa ograda, zeleni zid ili zelena skulptura.
Bršljan kao živa ograda
Kada poželite da promenite estetiku svog dvorišta i unapredite izgled svoje postavljene žičane ograde, bršljan je prava biljka koja će vam poslužiti u tom procesu. Živa ograda od bršljana može da se napravi tako što ćete uplesti njegove grančice u žicu, a njegovo gusto lišće će vremenom popuniti svaku rupu.
Redovno upravljajte smerom u kom rastu grane kako biste postigli da vaša zimzelena živa ograda bude u odgovarajućem obliku i visini. Postavljena ograda bršljanu služi kao potpora, ali je potrebna vaša redovna kontrola. Vaša živica će doprineti tome da napravite pravi mali raj na otvorenom, a istovremeno će poslužiti kao barijera od radoznalih pogleda vašem dvorištu.
Zeleni zid od bršljana
Zeleni zid od bršljana, zidna bašta ili vertikalni vrt od bršljana se koristi na različite načine da unapredi izgled i funkcionalnost dvorišta. On je prirodna dekoracija za spoljašnje zidove i stvara osećaj mira i harmonije.
Možete koristiti ovu tehniku kada želite da zamaskirate neugledan prostor. Za početak postavite bršljan u podnožje površine gde želite da napravite zeleni zid, i usmerite rast njegovih grana na gore, ka željenoj površini. Možete se potpomoći žicama, kanapom i štapom pri navođenju smera grana bršljana.
Bršljan kao prekrivač tla i zamena za travu
Brzorastući bršljan se koristi za prekrivanje zemlje i tla, stvarajući gust i zeleni pokrivač koji može prekriti velike površine. Može biti dobra zamena za travnjak, ukoliko vam ne uspeva ili vam je dvorište u velikom hladu. Dovoljno je postaviti nekoliko sadnica i već za godinu do dve ćete imati potpuno prekriveno zeleno tlo.
Gusto korenje ove biljke puzavice pomaže u sprečavanju erozije tla zato što čuva zemlju od vetra i ispiranja kišom. Jako je važno redovno podrezivanje i odgovarajuća zemlja na koju želite da ga postavite.
Pravljenje zelenih skulptura pomoću bršljana
U dizajnu eksterijera, bašte i vrta, bršljan služi kao biljka koju zbog svojih karakteristika možete oblikovati u pravu umetnost u vidu zelenih skulptura. Bilo da su u pitanju graciozne životinjske figure ili apstraktni oblici, bršljan se koristi u stvaranju pravih umetničkih dela koji oživljavaju prostor i daju novu dimenziju.
Najbolja stvar je što ne morate angažovati vrtlara, nego sve možete uraditi potpuno sami uz nekoliko pomagala. Stvorite skelet oblika koji ste zamislili uz pomoć žica, kamenja i armaturne mreže, a zatim na dnu vaše kreacije zasadite bršljan. Kako raste tako kontrolišite smer grana, upletite ih što više u vaš model i uživajte u delu koje će nastati.
Zeleni slapovi od bršljana kao zaštita
Bršljan nije samo puzavica koja se penje uz ograde ili zidove, već se vrlo često koristi kao element u pravljenju zelenih slapova. Zeleni slapovi ili vodopadi od bršljana su kreacije koje se prave da oplemene prostor ali i pružaju hlad i zaštitu biljkama ispod njih od sunca. Možete ih postaviti na balkone ili stepenište i na taj način zamaskirati izgled i ivice, a kombinacija estetike i praktičnosti čini zelene slapove atraktivnim dodatkom za vaše dvorište.
Bršljan predstavlja izuzetno korisnu i atraktivnu biljku koja može obogatiti svaki vrt ili baštu svojom lepotom i svestranom primenom. Iskoristite sve prednosti ove zimzelene puzavice i obogatite svoj prostor na pravi način.
