Bonsai drvo nije obično uzgajanje jedne biljke neobičnog naziva, već čitava jedna filozofija. Ovo stabaoce u plitkoj saksiji, kako nam poreklo njegove reči to sugeriše, sa sobom nosi odgovornost i posvećenost njegovog uzgajivača.
Uprkos brojnim zabludama, bonsai drvo nije posebna vrsta drveta, već tehnika stara ,,milion’’ godina, a sve je počelo od razmaženih prohteva lenjeg kineskog cara, ako je verovati legendi.
Dobili ste ovu biljku kao poklon ili planirate vi da ga nekome poklonite, ali niste sigurni koliko obaveza ova minijatura nameće? Nastavite sa čitanjem teksta kako biste znali šta da očekujete.
Bonsai – želja za privatnim pejzažnim minijaturama
Još oko 200. godine pre nove ere, u Kini je vladala dinastija Han. Za vreme te dinastije stvorena je praksa kreiranja minijaturnih prirodnih pejzaža u posudama, koje su imale i poseban naziv – penjing.
Postoji legenda po kojoj je debeli car (debeli sa očiglednim razlogom) doživljavao putovanja kao ogromni napor i zamor. Zbog toga je želeo, a to je i naredio, da se u njegovoj bašti izgradi jedna posebna ,,galerija’’ minijatura, koja je trebalo da predstavi kopiju njegovog carstva. On bi iz prozora spavaće sobe mogao videti celo svoje carstvo.
Svako ko bi pokušao da napravi nešto slično, bio bi proglašen za izdajnika i u skladu s tim pogubljen. Tako, još tada, gajanje minijatura postaje luksuz i odlika jedinstvenih i bogatih.
Tokom 11. i 12. veka Kina je značajno kultivisala zemlje oko sebe, posebno Japan. Taj proces je najviše vršila preko umetnosti i filozofije.
Ovo drvce, originalnog kineskog porekla, prešlo je u Japan gde je dobilo svoju potpunu formu – formu kakvu danas poznajemo. To se desilo zahvaljujući budističkim monasima, tzv. zen sveštenicima, koji su ova drvca nosili kao suvenire s božanskim značenjem. Oni su predstavljali sponu između Boga i čoveka.
Krajem 19. veka, bonsai nastavlja da ,,putuje’’ na Zapad, a izložbe u Parizu i Londonu krajem 19. i početkom 20. veka značajno su uticale na širenje popularnosti ovog drvceta i njegove propratne tehnike.
Bonsai nije više samo privilegija više klase, već i specifičan spoj hortikulturalne umetničke i filzofske prakse.
Bonsai drvo značenje – hortikultura na granici sa filozofijom
Bonsai, ili bonsaj, na japanskom znači ,,malo stablo u posudi’’, što precizno opisuje formu kakvu zatičemo u cvećari ili uzgajivačnici.
Da bi se bonsai drvce pravilno oblikovalo i gajilo, neophodno je da uzgajivač ima malo dara i još više posvećenosti. Imati i uzgajati ovu biljku prevazilazi zahteve hortikulture, te se nadograđuje filozofskim stanovištem u čijem središtu se nalazi težnja ka ravnoteži između čoveka i prirode.
Tako ova minijatura postaje sredstvo preko kojeg se čovek povezuje sa prirodom na dublji i iskreniji način. Da li će bonsai biti zdrav i u punoj snazi zavisi od umetničkih sposobnosti uzgajivača.
Dakle, osnovno načelo ove filozofije je tendecija ka uzgajanju minijaturnog drveta koji će imati sve karakteristike drveta u prirodnoj veličini.
Vrste bonsai drveta – kakvu simboliku krije jedno bonsai drvce?
Bonsai nije vrsta drveta jer skoro svako drvo sa čvrstim stablom može postati bonsai drvo, ukoliko se pravilno oblikuje. Naravno, postoje određene vrste koje se lakše prilagođavaju ovoj tehnici, pa je lakše njih ,,transformisati’’ u bonsai drveća.
Orah se teže prilagođava ovoj veštini, pa se preporučuje da se slične vrste izbegavaju. Razlog tome je što orah ima krupne listove koji se ne mogu smanjiti na željenu veličinu koje ima jedno bonsai drvce. Smokva je vrlo popularno vrsta bonsai drveta. Ukoliko se specijalno praši, može razviti plodove u različitim bojama.
Feng šui je poznata, drevna kineska praksa koja se bavi harmonizacijom prostora zarad poboljšanja kvaliteta života i protoka vitalne energije, poznate kao ,,qi’’ ili ,,chi’’ , koja bi trebalo da donese zdravlje, sreću i prosperitet. U tu praksu se i te kako uklapa ovo drvo. Bonsai može imati izvesnu simboliku koja se krije iza sledećih vrsta:
- Azalea – drvo koje utiče na samopouzdanje i utiče na pozitivnu energiju u domu;
- Bagrem – predstavlja simbol besmrtnosti, zaštite i snage;
- Gardenia – simboliuzuje ljubav i prijateljstvo;
- Bor – prosperitet, pospešuje materijalni napredak.
Uzgoj bonsai drveta – bonsai tehnika koja trenira strpljenje
Bonsai se može dobiti na više načina i onda zatim uzgajati. Načini uzgajanja bonsaija su sledeći:
- Kroz klijanje iz semena -zahteva najviše vremena. Ovaj proces najviše zahteva kontinuitet jer da bi biljka proklijala treba da prođe desetak godina. Važna napomena: nije svako malo stabaoce u plitkoj saksiji bonsai. Bonsai je zapravo minijaturna, starije stablo.
- Pomoću odvajanja margota ili zakorenice, tzv. markotiranje – to je tehnika oživljavanja dela grane, koji se zatim odvaja od glavnog stabla i nastavlja rasti kao zasebna biljka.
- Transformacijom biljke iz rasadnika – kupovinom iz rasadnika i obrezivanjem se biljka može preoblikovati i uzgajati bonsai tehnikom.
- Vađenjem odgovarajućeg primerka iz prirode – nije preporučljiva za početnike. U prirodi se pornalazi oštećen, zakržljali primerak iz prirode i onda se on pažljivo presađuje u saksiju.
Hajde da vidimo kako jedan početnik koji ima želju da se prepusti ovoj vrsti umetnosti treba da postupa.
Bonsai drvo nega – šta sve čeka jednog početnika
Svim početnicima se savetuje da kupe ,,gotov proizvod’’ – već presađeno (samim tim i pravilno izvađeno) drvo iz svog prvobitnog staništa. Ono će biti smešteno u plitkoj saksiji iz koje ga ne bi trebalo presađivati u dublje saksije.
Saksija bi trebalo da bude keramička, dakle od gline, i da ne propušta vodu, kao ni da je upija.
Žemljište za bonsai bi trebalo da čini sledeća smesa: sitan šljunak, treset (ugalj od fosilnih ostataka u močvarama), kompost (đubrivo), ilovača (vrsta glinenog zemljišta), razne vrste stajnjaka (stajsko, organsko đubrivo), koštano brašno (takođe vrsta organskog đubriva).
Povremeno đubrenje bonsaija je važno. Savetuje se tretiranje tečnim đubrivom na svakih 14 dana u periodu mart-septembar. Đubrivo bi trebalo da čine uravnotežene količine azota, fosfora i kalijuma. O vrsti đubriva najbolje je posavetovati se u poljoprivrednim apotekama. Đubrenje se može vršiti preko korena tečno – zalivanjem, ili folijarno preko lista – prskanjem pomoću pumpice.
Faktori koji utiču na učestalost presađivanja bonsaija su vrsta drveta bonsai i veličina saksije. Biljke koje brzo rastu treba presađivati svake druge godine, dok starija stabla, koja sporije rastu, na svakih 3 do 5 godina. Ako koren izađe na površinu zemlje – to je znak da je vreme za presađivanje.
Najbolje vreme za presađivanje je proleće, letu i zimu izbegavati, dok nekim vrstama za presađivanje odgovara i jesen.
Bonsai, kao kućnu biljku, treba držati u prostoru koji će biti prilagođen njegovim potrebama. Tokom cele godine, treba ga držati na mestu koje je svetlo i toplo (odgovarajuća temperatura je od 18 do 23 °C). Dobro mesto je pored prozora.
Leti se bonsai može držati i napolju (na suncu ili u polusenci) ali mora biti zaštićeno od vetra i kiše, kao i prejakog sunca. Tokom grejne sezone treba voditi računa da u sobi ne bude previše toplo, te bonsai ne smemo držati blizu radijatora.
Zalivanje tokom leta bi trebalo da bude učestalo, tok zimi češće. Voda treba da bude sobne temperature i da ne bude ustajala. Bonsai se zaliva redovnim prskanjem listova. Dakle, ovoj biljici je važna vlažnost vazduha.
Vlažnost zemljišta mora da bude optimalno, što znači da moramo redovno proveravati zemlju. Ukoliko je zemlja suva, onda ga treba zaliti. Stabla ne bi trebalo zalivati dok je zemljište mokro. Međutim, treba biti na oprezu i da se ono ne isuši u potpunosti.
Orezivanje većih grana je najbolje obaviti u proleće, kada biljka najviše raste, a tokom cele godine se mogu povremeno orezivati manje grančice.
Što se tiče presađivanja, to bi valjalo obaviti čim se pupoljci probude u rano proleće, obično u martu ili aprilu, što zavisi od vremenskih uslova.
Presađivanje je poželjno praktikovati na svake dve do tri godine. Prilikom presađivanja, ključno je učvrstiti drvo u saksiji pomoću jakog konca ili žice. Ako se drvo presađuje po drugi put, može se skratiti korenje kako bi se očuvala njegova mala forma.
Bonsai i saveti za prvu pomoć
Vodili ste računa o svom bonsaiju i pažljivo pratili smernice ali se bonsai ipak osušio? Sa vama delimo nekoliko saveta koji će vam pomoći da ga vratite u život.
Prvo što je korisno uraditi je da mu skinete lišće koje se osušilo i koje nije samo otpalo. Time se sprečava dalji gubitak vlage.
Zatim bonsai treba potopiti u posudu sa vodom na pola sata. Nakon proteklog vremena, možemo ga izvaditi iz vode u nagnuti položaj kako bi višak vode izašao. Nakon toga, bonsai staviti u plastičnu vreću na nekoliko dana. Plastična vreća ne bi trebalo da ima direktan kontakt sa drvcetom.
Na taj način pokušavam da povratimo izgubljenu vlažnost kod suvog bonsaija. Ne treba ga đubriti pre nego što se oporavi, tj. pre nego što vidimo lišče koje ponovo raste.
Da ne biste sebe doveli u ovu neprijatnu situaciju, važno je da se pravilno informišete o uzgajanju određene vrste biljaka, kao i o načinu njihove zaštite.
U nadi da vas je ovaj tekst ohrabrio na bonsai tehniku, na našem Agromagazinu – sajtu za teme iz oblasti poljoprivrede možete pročitati još mnogo zanimljivih tekstova na temu hortikulture, kao i mnoge druge teme.
