Zova, naučno poznata kao Sambucus, je rod cvetajućih biljaka koje pripadaju porodici Adoxaceae. Među različitim vrstama unutar ovog roda, Sambucus nigra, poznata kao crna zova, posebno je poznata po svojim lekovitim svojstvima i istorijskoj upotrebi.
Zova, ili kako se još u narodu naziva – bazga, se dugo koristi u narodnoj medicini za lečenje bolesti koje se kreću od ujeda insekata do hemoroida. Međutim, u skorije vreme, bobica ove biljke je doživela porast popularnosti kao lek koji može pojačati funkciju imunog sistema.
Mi iz Agromagazina – poljoprivrednog magazina smo istražili koja to lekovita dejstva ova biljka poseduje i na koje se sve načine ona može konzumirati, a rezultate tog istraživanja pročitajte u nastavku ovog teksta.
Istorija upotrebe zove
Upotreba zove datira iz drevnih vremena, pri čemu istorijski zapisi ukazuju na njeno prisustvo u biljnim tradicijama različitih kultura. Američki domoroci, Egipćani i Grci su među onima koji su koristili ovu biljku zbog potencijalnih terapeutskih svojstava.
U srednjem veku, zova je stekla značaj u evropskoj narodnoj medicini, gde je često korišćena za rešavanje različitih zdravstvenih problema, od rana do virusa.
Istorijski gledano, njeni cvetovi i listovi su korišćeni za ublažavanje bolova, otoka, inflamacije, stimulisanje proizvodnje urina i izazivanje znojenja. Kora je korišćena kao diuretik, laksativ i za izazivanje povraćanja
Zova kao lek – za šta je sve ona zdrava?
Zova je jedna od najčešće korišćenih lekovitih biljaka na svetu. Najčešće se uzima kao dodatak za lečenje simptoma prehlade i gripa. Međutim, sirovi plod, kora i list zove su otrovni.
Postoje mnoge prednosti bobice zove. Ne samo da su hranljive, već mogu da pomognu u rešavanju simptoma prehlade i gripa, podrže zdravlje srca i da se bore protiv upala i infekcija, između ostalih prednosti.
U narodnoj medicini sušene bobice ili sok koriste se za lečenje gripa, infekcija, išijasa, glavobolje, zubnih bolova, bolova u srcu i nervima, ali i kao i kao laksativ i diuretik.
Visoka nutritivna vrednost bobica zove
Bobice zove su niskokalorična hrana prepuna antioksidansa. Jedna šolja (145 grama) svežih plodova sadrži 106 kalorija, 26,7 grama ugljenih hidrata i manje od 1 grama masti i proteina. Osim toga, imaju mnoge nutritivne prednosti; između ostalih, sledeće:
- Visok sadržaj vitamina C – postoji 52 mg vitamina C po šoljici ovog voća, što čini 57% potrebne dnevne vrednosti.
- Visok sadržaj dijetetskih vlakana – bobice sadrže 10 grama vlakana po šoljici svežih plodova, oko 36% dnevne vrednosti.
- Dobar izvor fenolnih kiselina – ova jedinjenja su moćni antioksidansi koji mogu pomoći u smanjenju oštećenja od oksidativnog stresa u telu
- Dobar izvor flavonola – zova sadrži antioksidativne flavonole kvercetin, kempferol i izorhamnetin. U cveću se nalazi i do 10 puta više flavonola od bobice.
- Bogat antocijanima – ova jedinjenja daju voću karakterističnu tamnu crno-ljubičastu boju i snažan su antioksidans sa antiinflamatornim efektima.
Mogu pomoći kod simptoma prehlade i gripa
Pokazalo se da ekstrakti sorte Sambucus nigra i isparavanja prokuvanog cveća pomažu u smanjenju ozbiljnosti i dužine gripa. Komercijalni preparati od zove za lečenje prehlade dolaze u različitim oblicima, uključujući tečnosti, kapsule, pastile i gumene bombone.
Jedna studija iz 2004. obavljena na 60 osoba obolelih od gripa otkrila je da su oni koji su uzimali 15 mL sirupa od zove četiri puta dnevno pokazali poboljšanje simptoma za 2 do 4 dana, dok je kontrolnoj grupi trebalo 7 do 8 dana da se stanje poboljša.
Visok nivo antioksidanasa
Tokom normalnog funkcionisanja metabolizma, mogu se osloboditi reaktivni molekuli koji se mogu akumulirati u telu. Ovo može izazvati oksidativni stres i može dovesti do bolesti poput dijabetesa tipa 2 i raka.
Antioksidansi su prirodne komponente hrane, uključujući neke vitamine, fenolne kiseline i flavonoide, koji mogu pomoći u uklanjanju ovih reaktivnih molekula. Istraživanja sugerišu da ishrana bogata antioksidansima može pomoći u sprečavanju hroničnih bolesti.
Cvet, plod i list su odlični izvori antioksidanasa. Na primer, jedan od antocijana koji se nalazi u bobicama ima 3,5 puta veću antioksidativnu moć od vitamina E. Jedna studija koja je upoređivala 15 različitih vrsta bobičastog voća i druga studija koja je upoređivala vrste vina pokazale su da je zova jedan od najefikasnijih prirodnih antioksidanasa.
Pored toga, jedna studija je otkrila da se antioksidativni status poboljšao kod ljudi 1 sat nakon što su popili 400 ml soka sorte Sambucus nigra. Druga studija na pacovima otkrila je da ekstrakt ove biljke pomaže u smanjenju upale i oksidativnog oštećenja tkiva.
Važno je napomenuti da prerada bobica, kao što je ekstrakcija, zagrevanje ili ceđenje soka, može smanjiti njihovu antioksidativnu aktivnost. Stoga proizvodi poput sirupa, sokova, čajeva i džemova mogu imati smanjenu korist u poređenju sa nekim rezultatima uočenim u laboratorijskim studijama.
Može pozitivno uticati na zdravlje srca
Zova može imati pozitivne efekte na neke markere zdravlja srca i krvnih sudova. Studije su pokazale da sok od zove može smanjiti nivo masti u krvi i holesterol. Pored toga, utvrđeno je da ishrana bogata flavonoidima kao što su antocijanini smanjuje rizik od srčanih oboljenja.
Zovine obice mogu smanjiti nivoe mokraćne kiseline u krvi. Povišena mokraćna kiselina je povezana sa povećanim krvnim pritiskom i negativnim efektima na zdravlje srca. Dodatno, zova može povećati lučenje insulina i poboljšati nivo šećera u krvi. S obzirom da je dijabetes tipa 2 glavni faktor rizika za srčana i vaskularna oboljenja, upravljanje šećerom je važno u prevenciji ovih stanja.
Ostala lekovita svojstva zove
Postoji još mnogo dodatnih zdravstvenih koristi od zove, iako većina njih ima ograničene naučne dokaze:
- Pomaže u borbi protiv raka – u studijama u epruvetama otkriveno je da i evropske i američke sorte imaju neka dejstva koja inhibiraju rak
- Bori se protiv štetnih bakterija – utvrđeno je da zova inhibira rast bakterija poput Helicobacter pilori i može poboljšati simptome sinusitisa i bronhitisa.
- Može podržati imuni sistem – polifenoli koji se u njoj nalaze podržavaju imunološku odbranu povećanjem broja belih krvnih zrnaca.
- Može zaštititi od UV zračenja – utvrđeno je da proizvod za kožu koji sadrži ekstrakt zove ima faktor zaštite od sunca (SPF) od 9,88
- Može povećati mokrenje – utvrđeno je da njen cvet povećava učestalost mokrenja i količinu izlučivanja soli.
- Može imati antidepresivna dejstva – jedna studija je otkrila da svakodnevno konzumiranje takozvane bazge može dovesti do poboljšanja u raspoloženju.
Iako je lekovitost zove neminovna, treba napomenuti da njena dejstva zavise od mnogo faktora, kao što su: način na koji se ona unosi u telo, pouzdanost preparata koji se koriste, početno zdravstveno stanje itd.
Za šta se sve koristi zova?
Načini konzumiranja ove magične lekovite biljke su mnogobrojni; od čajeva i sokova do džema i pekmeza. Kroz istoriju ona je pronalazila sve veću popularnost, a pogotovu na području Balkana.
Sok od zove – kako se pravi sok od zove i koji su glavni sastojci?
Ovaj sok se priprema u maju kada ova biljka cveta. Biraju se oni cvetovi koji su potpuno rascvetani sa puno praha. Poželjno je izbegavati zagađena mesta i biljke pored puta kako bi se očuvala njena pozitivna dejstva. Recepti su razni i dodaci se mogu razlikovati, ali uvek se koriste cvetovi zove, voda i šećer.
Ovo je zapravo sirup od zove koji je izrazito koncentrisan, te se on pri konzumiranju meša sa vodom kako bi se razblažio. Na našim prostorima priprema ovog soka ima svoju dugu istoriju i deo je prolećne i letnje tradicije u našoj zemlji.
Sok od zove u trudnoći treba izbegavati, mada i dalje nije zvanično dokazano njegovo neželjeno dejstvo na zdravlje trudnica. Ipak, nije dokazano ni da ga nema, te se radi definitivne sigurnosti trudnicama preporučuje da ga ne piju.
Čaj od zove lekovita svojstva i sastav
Čaj od zove pravi se od cveta biljke, a cvetovi su bogati etarskim uljem, sluzima, holinom, sambunigrinom, šećerima, flavonoidima, fenolnim kiselinama, jabučnom i valerijanskom kiselinom, mineralima i saponinima.
Saponini podstiču rad znojnih žlezda pa se čaj od cveta zove preporučuje kod prehlade, kod kašlja i bronhitisa, početne upale pluća i kod tuberkuloze, astme i reumatskih oboljenja, dok flavonoidi pokazuju antioksidantno delovanje.
Vino od zove – slatko osveženje
Za ljubitelje vina, ovaj način upotrebe čarobne Sambucus nigra sorte biće savršen izbor. Ovaj izrazito sladak napitak idealan je za letnje dane, a po ukusu podseća na Porto.
Zovino vino je tradicionalni narodni lekoviti napitak koji se primenjuje kao sredstvo za jačanje kod telesne i duševne prenapregnutosti jer reguliše stolicu, čisti krv, umiruje grčeve, podstiče apetit i podstiče cirkulaciju.
Džem od zove – zdrava poslastica
Popularna namirnica koja se pravi od ploda ove biljke, jeste džem ili pekmez. Budući da presan plod ima gorak ukus, a može i da izazove stomačne tegobe, džem, pekmez ili slatko od zove su idealan način da se ovaj plod iskoristi.
Pravi se kao i druge vrste džemova i čuva se na hladnom i suvom mestu. U odnosu na vaše potrebe, možete regulisati količinu šećera i na taj način menjati ukus krajnjeg proizvoda.
Zova predstavlja botaničko blago s bogatom istorijom lekovite upotrebe u različitim kulturama. Od svojih korena u drevnim biljnim tradicijama do današnje popularnosti, zova i dalje privlači pažnju zbog svojih zdravstvenih benefita. Tamnoljubičaste bobice vrste Sambucus nigra bile su fokus brojnih studija, osvetljavajući njihov sastav bogat antioksidansima i potencijalna terapeutska dejstva.
Kao i sa svakim biljnim lekom, preporučuje se konsultacija s medicinskim stručnjacima, posebno za osobe s osnovnim zdravstvenim problemima ili one koje uzimaju lekove. Integraciji zove u režim zdravlja treba se pristupiti sa informisanim odlučivanjem i uzimanjem u obzir individualnih zdravstvenih potreba i okolnosti.
