Ožiljavanje, ili vegetativno razmnožavanje zrelim, drvenim reznicama, predstavlja efikasan način da se osiguraju željene karakteristike novih sadnica, što se posebno vidi kod voća kao što je smokva, čije seme ne garantuje istu reprodukciju kao matična biljka.
Ako tražite način kako najlakše razmnožiti smokvu, najefikasnija opcija je razmnožavanje reznicama. To je najrašireniji način razmnožavanja smokve kako u svetu, tako i kod nas. Istražite u našem blog tekstu kako ožiliti smokvu, koje sve korake treba da ispratite kada je u pitanju odabir reznica i na kraju kako da presadite svoju biljku koja će vam doneti mnoštvo plodova.
Koje reznice smokve treba izabrati?
Uzmite reznice smokve sa malih grana starih dve do tri godine. One bi trebalo da budu debljine između 1,3 i 1,9 cm, odnosno otprilike širine vašeg malog prsta, i dužine od 20 do 30 cm. Donji kraj treba da bude ravan, a vrh rezan ukoso.
Zagladite kosu stranu kako biste sprečili bolesti, a ravnu stranu tretirajte hormonom za ožiljavanje. Najbolje je koristiti šest do osam reznica kako biste imali prostora za eventualne neuspehe. Uvek možete pokloniti višak uspešno ukorenjenih reznica.
Posadite ravnu stranu reznice smokve 15 cm duboko u rupu širine 15 cm i na razmaku od oko 30 cm. Dobro zalijte, ali nemojte preterivati. U roku od jedne godine, vaše reznice mogu narasti 91-122 cm. Nove biljke će biti spremne za presađivanje sledeće sezone mirovanja.
Sa kog dela drveta treba uzeti reznice?
Kvalitet i uspeh reznica zavisi i od dela krošnje sa kojeg su uzete.
- Reznice uzete sa donjeg i srednjeg dela krošnje obično se bolje ukorenjuju i brže rastu. Ova pojava se može objasniti time što su izdanci sa donjih delova krošnje bliži izvorima hranljivih materija i vode, što im omogućava bolji početak ukorenjivanja.
- Reznice uzete sa gornjeg dela krošnje imaju tendenciju da brže prorade, odnosno da ranije počnu da daju plodove, što može biti korisno za brzu uspostavu produktivnog voćnjaka.
Kada je najbolje uzeti reznice smokve i na kojoj temperaturi ih čuvati?
Najbolje vreme za uzimanje grančica sa matičnog stabla je u periodu mirovanja vegetacije, odnosno u januaru ili početkom februara. To vreme omogućava reznicama da se lakše prilagode i ukorene kada se ponovo posade.
Pre nego što se posade, reznicu je potrebno čuvati, najbolje u vlažnom pesku, u prostoriji sa temperaturom između 1 i 10°C. Ovi uslovi su optimalni kako bi se sačuvala vitalnost i sprečilo sušenje, a istovremeno ih čuvaju od preranog buđenja pupoljaka.
Kako ožiliti smokvu u zatvorenom prostoru?
Ova metoda je dobra za raniji početak ako je prolećno vreme nestabilno. Postavite novine na dno saksije visine 15 cm i dodajte 5 cm peska ili zemlje za cveće. Postavite četiri tretirane reznice uspravno u saksiju i napunite je zemljom. Dobro zalijte i postavite plastičnu bocu od 2 litra sa odsečenim dnom preko reznica.
Držite reznice smokve na toplom i na svetlom mestu, ali ne na direktnom suncu. Ne zalivajte osim ako zemlja postane veoma suva. Sačekajte nedelju dana nakon što primetite novi rast da uklonite improvizovani staklenik. Kada primetite rast, presadite ukorenjene reznice u veće saksije ili na otvorenom kada to vreme dozvoli.
Kolika je uspešnost ožiljavanja smokve?
Uspeh ožiljavanja zavisi od sorte, a stručnjaci navode da se procenat uspešnosti može kretati između 60 i 90 odsto. Prisutnost rezervnih hranljivih materija u pupoljcima može imati ulogu u procesu ukorenjivanja. Ove hranljive materije obezbeđuju energiju i resurse potrebne za razvoj novog korena, što je presudno za uspešno ožiljavanje i kasniji rast biljke.
Kada počinje da se razvija nova smokva?
Novo tkivo, poznato kao kalus, počinje da se formira na temperaturama između 10 i 15°C. Kada temperatura poraste iznad 18°C, počinje formiranje korena. Održavajte stalnu vlažnost redovnim zalivanjem i koristite đubrivo za prihranu tla.
Ukoliko se reznice ukorenjavaju na otvorenom, potrebno je da se postave u zemljište tako da gornjih 10 cm ostane nepokriveno. Nakon postavljanja, ovaj nepokriveni deo treba prekriti zemljom radi boljeg ožiljavanja.
Ako se reznice sade u većem broju, razmak između njih u redu treba da bude oko 15 cm, dok razmak između redova treba da bude 100 cm. Tokom vegetacije, zemljište oko reznica treba održavati rastresitim i uklanjati korov, kako bi se osigurali optimalni uslovi za rast.
Kada je vreme za presađivanje smokve?
Krajem aprila, smokva razvija jake korene i značajno se olista, što je idealno vreme za presađivanje smokve. Možete je presaditi u veću saksiju napunjenu kvalitetnim humusom ili je posaditi direktno u vrt. Najbolje je vaditi sadnice nakon prve vegetacije, jer se nakon druge koren previše razvija i vađenje postaje znatno teže.
Ako sadite u dvorištu, preporučuje se da to uradite na mestu koje ste predvideli za njih u budućnosti, kako bi se izbeglo kasnije presađivanje smokve. Važno je da ovo voće ne bude posađeno preblizu kuće ili drugih objekata, jer razvijaju snažan koren koji može izazvati probleme.
Obilno zalivanje odmah nakon presađivanja je neophodno kako bi se biljka što bolje prilagodila novom staništu. Redovno prihranjivanje organskim đubrivima tokom vegetacione sezone pomoći će smokvi da dobije sve neophodne hranljive materije za optimalan rast.
Nakon presađivanja, smokvu je potrebno privezati za stabilan oslonac kako bi se zaštitila od mogućih oštećenja usled jakog vetra. Posebnu pažnju treba posvetiti orezivanju bočnih grana. Ova praksa doprinosi formiranju pravog i ravnog stabla, što je važno za budući zdravi razvoj biljke i lakšu berbu plodova. Prve jeseni, kada temperature počnu da opadaju, zaštitite smokvu od hladnoće.
Da li je moguće uzgajati smokvu iz semena?
Iako je moguće uzgajati smokvu iz semena, to se ne preporučuje osim ako se radi na stvaranju novih sorti. Biljke uzgojene iz semena nisu garantovane da će imati iste osobine kao matično drvo. Pored toga, samo neko seme će proizvesti ženska stabla sa jestivim plodovima, dok će ostala proizvesti muška stabla sa malim, nejestivim plodovima.
Smokva sadrži mnogo sitnih plodova i semenki. Vitalne semenke mogu se odvojiti od nevitalnih semenki tako što će se potopiti u vodu. Vitalne semenke će potonuti i mogu klijati. Semenke koje ne potonu do dna nisu vitalne i treba ih odbaciti. Plodne semenke mogu klijati tako što će se postaviti po vlažnoj zemlji ili mahovini.
Uzgoj smokve putem ožiljavanja pruža mogućnost razmnožavanja omiljenih sorti. Ova tehnika omogućava baštovanima da kontrolišu proces od samog početka, uz minimalne troškove i uz maksimalnu šansu za uspeh. Pravilna priprema, presađivanje smokve i pažljiva nega tokom rasta osiguravaju zdrav i produktivan razvoj, donoseći plodove u kojima se sa radošću uživa. Za još korisnih tema posetite Agromagazin!
