Aronija (Aronia ili Chokeberry) je vrsta bobičastog voća koja, po svojim nutritivnim vrednostima i brojnim zdravstvenim benefitima, ujedno i nosi naziv “super voće”. Aronija sok se smatra jedinstvenim eliksirom zdravlja, jer utiče na smanjenje krvnog pritiska, nivoa šećera u krvi, bolova u želudcu, a poboljšava i lučenje tiroidnih hormona.
Medicinski stručnjaci smatraju da konzumacijom jedne šake aronije dnevno, koja u proseku broji oko 15-ak komada, možete drastično redukovati visok holesterol i prevenirati pojavu kancera. U nastavku teksta vam otkrivamo sve čari ove magične bobice, kao i koji su to uslovi potrebni za sadnju i uzgoj aronije.
Sibirska aronija – Šta je aronija i koje sve vrste aronije postoje?
Ovaj rod listopadnog žbunja potiče iz porodice ruža ( lat. Rosaceae) koje su kultivisane u Severnoj Americi, najčešće u predelima vlažnih šuma i močvara. Botaničari razlikuju 3 vrste aronije:
- Crna aronija ( lat. Aronia melanocarpa) – kod nas poznatija pod nazivom sibirska aronija, karakteristična je po tamnoljubičastim, gotovo crnim bobicama koje su oporog i kiselkastog ukusa ukoliko se prethodno neobrade. Odlično se uzgajaju na suncu i u delimičnoj senci, a u našem regionu se koriste za pravljenje čaja, sirupa, džema, vina, likera, sladoleda i namaza.
- Crvena aronija ( lat. Aronia arbutifolia) – odlikuje se belim i ružičastim cvetovima, kao i bordo ili crvenkastim plodovima, čiji je ukus gorko-kiseo kada je sirov. Zbog visokog sadržaja pektina (prirodnog vlakna koji služi kao zgušnjivač) često se koriste u pravljenju ukusnih džemova i želea.
- Ljubičasta aronija ( lat. Aronia prunifolia) – hibridni oblik nastao ukrštanjem dva prethodno navedena tipa aronije. Poseduje najoporiji ukus od ove 3 vrste i poznat je po efektu “skupljanja usta” prilikom degustiranja.
Ova “super-hrana” vodi poreklo sa teritorija Severne Amerike, a Indijanci su prvi uvideli njen značaj u medicini i lečenju. Prvi grmovi crne aronije su pristigli u Evropu u 18. veku, a uzgajali su se najpre u Rusiji, a potom i u Skandinaviji. Otuda crna aronija nosi naziv “sibirska aronija”.
Danas se ona kultiviše na teritorijama Rusije, Ukrajine, Nemačke, Poljske, Bugarske, Češke, Slovačke, kao i u našoj zemlji. Ova višegodišnja listopadna voćka je po svom spoljašnjem izgledu i teksturi najsličnija borovnicama (lat. Vaccinium myrtillus).
Aronija – Lekovitost i zdravstveni benefiti super bobice
Među stručnjacima gotovo da nema podeljenog mišljenja prilikom debate o zdravstvenim benefitima ove bobice. Matični sok od aronije je od davnina poznat po svom lekovitom dejstvu i blogotvornom uticaju na čovekov organizam, te se njegova konzumacija neretko preporučuje kao preventiva različitim oboljenjima i zdravstvenim teskobama.
Aronija -nutritivna vrednost
Sam plod aronije obiluje mnoštvom minerala koji su neophodni za pravilno funkcionisanje organizma i zdravu ishranu. Koncentrovani ili hladno ceđeni aronija sok je bogat vitaminima A, C, E, K, kao i kompleksom vitamina B. Takođe, ne oskudava u specifičnom vitaminu P (bioflavonoid) koji ima umirujuće dejstvo kod opekotina i bolesti zračenja, a utiče i na jačanje kapilara.
Kao prava riznica minerala, aronija u svoj sastav uključuje elemente poput gvožđa, kalcijuma, kalijuma, magnezijuma, fosfora, mangana, cinka i joda. Upravo je ovako bogat sastav glavni razlog zbog kojeg aronija potpada pod kategoriju “super hrana”.
Nutritivna vrednost aronije ukazuje na podatak da je ona zapravo niskokalorična hrana – 100g aronije iznosi oko 50 kalorija, od kojih ugljeni hidrati čine 9,6 g, proteini 1,4g , i masti 0,5g. Ovo je čini odličnom namirnicom za restriktivne dijete, pa je tako sok od aronije za dijabetičare uvek topla preporuka. Neretko ćete čuti i da je aronija za mršavljenje odlična, ukoliko se kombinuje sa ostalom raznovrsnom organskom hranom.
Organska aronija je najveći izvor antioksidansa u poređenju sa ostalim bobičastim voćem (jagode, maline, kupine, ribizle,…). Poseduje veliku količinu tanina, fenola, biofenola, flavonoida, a ujedno je i bogata jedinjenjem pod imenom beta-karoten, koji igra važnu ulogu u zaštiti kože od UV zračenja i kožnih bolesti.
Aronija za zdravlje – dnevna doza aronije
Prema rečima mnogih stručnjaka, aronija se može uvrstiti u najzdraviju hranu. Njeni zdravstveni benefiti su brojni, dnevna konzunmacija aronija se posebno savetuje osobama koje se bore sa oksidativnim stresom i lošim imunitetom.
U nastavku teksta pogledajte detaljnije kako ova moćna bobica utiče na naše zdravlje.
Aronija sok za jačanje imuniteta
Zahvaljujući visokoj koncentraciji vitamina C i E, kao i specifičnog vitamina P, organska aronija značajno povećava otpornost organizma na bakterije i viruse. Ovaj koncentrovani napitak jača naš imuni sistem u borbi protiv virusnih infekcija, poput prehlade, gripa, infekcija koža,…
Posebno se ističe imunološki efekat aronija u trudnoći, jer pružaju odgovarajuću zaštitu i majkama i bebama.
Sušena aronija kao prirodan antioksidans
Sušena aronija je bogata taninom i kompleksom vitamina P, te sprečava nastajanje i kretanje slobodnih radikala koji nepovoljno utiču na naše zdravlje. Oni nastaju prilikom nepotpune redukcije kiseonika u našem telu i imaju toksična svojstva koja dovode do nastanka kancera.
Efektivna prevencija slobodnih radikala je ono za šta je dobra aronija, a uz to usporava i proces starenja organizma – zbog čega je njena upotrebna vrednost u farmaceutskoj industriji velika.
Sirup od aronije kao lek protiv raka
Sirup od aronije, zbog visoke koncentracije antioksidansa, znatno utiče na smanjenje ili eliminisanje malignih ćelija kod različitih tipova kancera, poput tumora pluća, kože, mozga, debelog creva i jetre. Ovaj napitak je značajan i po tome što pomaže u tretmanima za vreme, i nakon, zračenja kod postoperativnih terapija.
Istraživanje sprovedeno u SAD-u je ukazalo na značaj koji ima vitamin P u aroniji prilikom lečenja kancera – tokom aktivnog lečenja tumora mozga, za gotovo 24 sata je ova biljka razorila sve ćelije tumora. Sirup od aronije je odlično sredstvo za dezinfekciju, a kora od aronije se pogodna za zarastanje rana.
Čaj od aronije poboljšava cirkulaciju
Matični čaj od aronije dokazano pospešuje cirkulaciju, sprečava nastanak glavobolja i umanjuje šanse za razvoj migrena. Zahvaljujući antocijaninu, efektivno prevenira nastanak demencije i Alchajmerove bolesti kod dece i odraslih.
Takođe, melanocarpa koriguje krvnu sliku, smanjuje povišeni krvni pritisak, loš holesterol, ali i šećer – što je krucijalno za osobe koje se bore sa dijabetesom. Studije su pokazale i da sprečava nastanak ateroskleroze , odnosno zapušenje arterija što često dovodi do pojave srčanog udara (infarkta).
Čaj od različitih vrsta aronija, za anemiju se pokazalo kao odličan i lekovit napitak.
Slatko od aronije poboljšava vid
Stručnjaci su uočili da domaća aronija ili neki tip ovog prerađenog proizvoda, poput slatkog od aronije, može pozamašno uticati na oslabljeni vid. Zahvaljujući beta-karotenu, umanjuje rizik od katarakte, a takođe pruža zaštitu očima i koži od UV zračenja.
Hladno ceđeni sok od aronije za urinarni trakt i endokrilne žlezde
Prema rečima lekara, ova poslastica, ima bolji efekat na tretiranje urinarnih infekcija i upale prostate od famoznog čaja od brusnice, pa je u svetu aronija poznata i pod nazivom “ruska brusnica”.
Aronija sok takođe pospešuje rad štitne žlezde i reguliše hemoglobin u krvi. Aronija za trombocite (krvne pločice za zaustavljanje krvi) ima aktivirajuće dejstvo, jer podstiče pokretanje procesa koagulacije. Bobica je bogata sorbitolom (redak voćni šećer) koji pomaže u regulisanju endokrilne žlezde.
Sok od aronije – recept za eliksir zdravlja
Lekovito svojstvo aronije i karakterističan ukus je ono što čini ovu bobicu toliko posebnom. Odgovor na čuveno pitanje koliko dnevno sme da se jede aronija? bi glasio oko 30 bobica na dan ili između 30ml i 50ml napitka od aronija. Sok aronija je naša topla preporuka ukoliko želite da na što jednostavniji i ukusniji način unesete u organizam sve potrebne nutrijente.
Ovaj napitak je recept koji otvara vrata istinskom hedonizmu i rapsodiji ukusa, a način pravljenja ne može biti jednostavniji. Iako ga možete kupiti u prodavnicama, mnogi ističu jednu problematičnu stavku kada je u pitanju sok od aronije – cena koja je neretko previsoka. Pored toga, kupljeni sok često sadrži konzervans i previše šećera, što kvari njegov ukus i lekovito dejstvo.
U nastavku teksta ćemo detaljno preći sve neophodne korake kako biste napravili savršen domaći sok od aronije.
Kako se pravi sok od aronije? -recept
Za pripremu ovog napitka vam je najpre potrebno:
- 1kg bobica
- 500g šećera ili drugog zaslađivača (meda, sirupa od agave ili stevije)
- 1 isceđen limun
- 1 kesica limuntusa
- 3L vode
Recept za aronija sok:
Način pripreme sa kuvanjem:
Očišćene i blago ispasirane bobice aronije stavite u veliku šerpu, a potom dodajte vodu, limunov sok i limunitus. Kuvajte na srednjoj temperaturi 45 minuta, a potom postepeno dodajte šećer ili zaslađivač po želji, i kuvajte još 45 minuta. Proceđen i ohlađen sok sipajte u staklene flaše – kako sok ne sadrži konzervans, preporučujemo da ga popijete u roku od par dana.
Način pripreme bez kuvanja:
Najbolji način kako se pravi sok od aronije bez kuvanja jeste da prethodno očišćene i oprane aronije ubacite u blender, zajedno sa vodom i sokom od limuna (limuntus vam ovde nije neophodan). Nakon što ga izblendirate, dodajte količinu šećera ili zaslađivača po ukusu, i još jednom izmiksujte smesu. Krajnji ishod je prelep smuti, punog ukusa i božanstvenog mirisa.
Berba, uzgoj i sadnja aronije
U zavisnosti od vrste, aronija se može razlikovati po boji i ukusu ploda, visini stabiljke, kao i nijansi lista. Najrasprostranjeniji tip aronije kod nas, tzv. sibirska aronija, raste u obliku žbuna koji obično dostigne visinu između 1,5m i 2,5m – ali u nekim uslovima drvo aronije doseže i do 6m.
List aronije je nekarakteristično valjkast, tamnozelene boje sve do jeseni, kada dobija crvenu nijansu – zbog ovog izgleda se aronija često uzgaja kao dekorativno drvo.
Paleta boja cvetova aronije obuhvata sve nijanse, od bele do svetloroze sa primesama ružičaste. Oni su grupisani u racemozni cvast (skup cvetova sa grozdastim oblik), koji je prilikom sazrevanja daje clindrične grozdove.
Biljka pripada familiji ruža i rodu oskoruša (lat. Sorbus domestica), pa se u narodu često naziva i crna oskoruša, a najpopularnija sorta ove vrste je crnoplodna aronije Nero.
Uzgoj aronije
Aronija je vrlo adaptivna i lako se prilagođava čak i teškim vremenskim uslovima. Izuzetno je otporna na hladnoću i izuzetno niske temperature, a zabeleženo je i da izdržava ekstremne temperature poput -40 °C. Ova biljka nije prezahtevna za gajanje, jer osim što ne traži specijalne pogodnosti, zanimljivo je da je insekti ne napadaju, te ne podrazumeva bilo koji specijalnih uslova.
Sadnja aronije
Generalna preporuka je da ovu bobičastu biljku zasadite u toku jeseni, kao i da za to upotrebite dvogodišnje sadnice aronije. Ukoliko su u pitanju sadnice aronije sa golim korenom, potrebno je sadnju izvršiti u periodu kada voćka nije aktivna, odnosno od novembra do aprila. Međutim, ako je sadnica aronije u saksiji, ovaj proces se može izvršiti tokom cele godine (osim kad je zaemlja zamrznuta).
Prilikom pripreme je potrebno tanjirati ili rigolovati zemlju, kao i adekvatno pođubriti mineralima ili organskim đubivom ( nakon čega treba pomešati zemlju sa đubrivom). Razmak između zasebnih redova sadnje može iznositi između 3m i 4m, a između stabala u istom redu između 2 i 2,5m. Iskopana rupa u koju će se posaditi drvo aronije treba da bude 40 cm široka, duboka i visoka.
Kada se bere aronija?
Ukoliko ste se opredelili za uzgajanje aronije, moramo naglasiti da će njena šira upotreba doći tek nakon par godina. Naime, prve veće količine plodova aronije možete očekivati nakon 2 do 3 godine od momenta sadnje, pa u skladu sa tim se preporučuje da prva berba bude u toku treće godine, kada će prinos plodova po biljci iznositi između 300g i 500g.
U periodu između 5. i 7. godine, možete očekivati prinos u rasponu od 8kg do 10kg po jednoj biljci, a nakon 10. godine i oko 15 kg. Plodovi aronije za berbu, odnosno jedna bobica aronije u proseku iznosi oko 8g.
Cvetanje aronije počinje početkom maja, a proces zrenja u avgustu, i podrazumeva period od mesec dana. Najpovoljniji period za berbu jeste od druge polovine avgusta, do kraja prve polovine septembra. Krajem avgusta je period dozrevanja plodova aronije, te je moguće produžiti berbu usled njene fenomenalne odlike – plodovi nisu crvljivi, ne kvare se i ne otpadaju.
Aronija cena – koliko koštaju aronija sadnice?
Zbog sve veće popularnosti na tržištu, aronija sadnice su postale veoma tražene. Cena aronije može varirati u odnosu na to da li ćete proizvod kupiti na pijaci, rasadniku ili u sertifikovanim prodavnicama.
Cena aronije na pijaci može biti nešto povovljnija, te sadnice obično iznose oko 200 din. po komadu. Prodaja aronije u rasadnicima je, po neustanovljenom pravilu, uglavnom nešto skuplja – cena varira od 220 dinara do 270 dinara. Aronija sadnice u specijalizovanim prodavnicama su neretetko najskuplje i mogu iznositi i do 300 dinara po komadu, jer su uzgajane u posebnim i adaptiranim uslovima.
Ukoliko planirate da potpuno sami uzgajate ovu bobičasto drvo, preporučujemo vam da nabvavite veću količinu smenki (aronija cena kg – u većini prodavnica iznosi između 100 i 400 dinara, u zavisnosti od sezone).
Nadamo se da vam je ovaj tekst bio informativan, koliko i koristan, te da smo vas njime podstakli da uvrsite ovu bobicu u svoju svakodnevnu ishranu.
