Sremuš, poznat i kao medveđi luk, je biljka koja se sve više koristi u ishrani i medicini zahvaljujući svojim brojnim lekovitim svojstvima. Ova biljka je prepoznatljiva po svom specifičnom mirisu, koji podseća na beli luk, a raste u senovitim područjima Evrope i Azije.
U Srbiji on je poznat i pod nazivima divlji luk ili šumski luk, a raste u močvarnim šumama, prolista s dolaskom proleća i ispuni vazduh intenzivnim mirisom koji privlači i medvede koji se tek bude iz zimskog sna.
Agromagazin je pripremio za vas tekst o sremušu, njegovim karakteristikama i lekovitim svojstvima.
Koje su karakteristike sremuša?
Vrlo je lako uočiti kako izgleda sremuš i razlikovati ga zahvaljuljući njegovim sjajnim, zelenim, duguljastim listovima koji izniknu iz lukovice i jakom mirisu koji podseća na luk. On može narasti do 40 centimetara, a cveta u proleće, najčešće u maju, kada razvija bele cvetove u obliku zvezda koji su skupljeni u cvasti.
Jedna od najvažnijih karakteristika sremuša je njegov hemijski sastav. Bogat je vitaminom C, karotenom, etarskim uljima i flavonoidima. Takođe sadrži alicin, sumporni spoj kojem duguje svoj specifičan miris i mnoga lekovita svojstva. Alicin je poznat po svojim antibakterijskim, antivirusnim i antifungalnim svojstvima.
Gde raste sremuš i kako se gaji medveđi luk?
Sadnja divljeg luka je vrlo ispunjavajuće iskustvo, jer je vrlo lak za uzgajanje. Najviše uspeva u vlažnim, senkovitim područjima, ali takođe podnosi i sunčana mesta ukoliko je zemljište dobro drenirano.
Iako on prirodno raste u šumama, možete ga gajiti i u svojoj bašti. Gajenje nije preterano zahtevno, ali zahteva određene uslove kako bi biljka uspešno rasla i razvijala se.
Pre svega, sremuš više voli senovita mesta sa vlažnim i humusom bogatim zemljištem. Najbolje je da ga ga posadite u jesen, kada je zemlja još topla, ali se može posaditi i u rano proleće. Seme sremuša može se posaditi direktno u zemlju ili se mogu posaditi lukovice koje će kasnije razviti biljke. U divljini, mravi su ti koji raznose njegovo seme.
Važno je obezbediti dovoljno vlage zemljištu gde raste sremuš, posebno tokom sušnih perioda. Zalivanje treba biti redovno, ali treba izbegavati prekomerno natapanje kako ne bi došlo do truljenja korena. Organsko đubrivo može poboljšati kvalitet zemljišta i podstaći rast biljaka.
Kada počne da raste, potrebno je redovno uklanjati korov koji može konkurisati biljkama za hranljive materije i prostor. Takođe, tokom cvetanja, cvetne stabljike se mogu ukloniti kako bi se podstakao rast listova, koji su najkorisniji deo biljke.
Jedna od prednosti gajenja sremuša u bašti je mogućnost kontrole kvaliteta biljaka. Na taj način možete biti sigurni da su biljke uzgajane bez upotrebe pesticida i drugih hemikalija, što je posebno važno ako se koristi u ishrani.
Lekovita svojstva sremuša
Jedno od najvažnijih lekovitih svojstava sremuša je njegovo dejstvo na kardiovaskularni sistem. Alicin, koji se oslobađa prilikom seckanja ili gnječenja listova, pomaže u snižavanju krvnog pritiska i holesterola, što smanjuje rizik od srčanih oboljenja. Pored toga, poboljšava cirkulaciju i sprečava formiranje krvnih ugrušaka.
Kada je u pitanju sremuš lekovitost se ne dovodi u pitanje. Sremuš je od davnina poznat po tome da spada u lekovito bilje. Njegova upotreba u narodnoj medicini datira još iz vremena starih Rimljana i Grka, koji su ga koristili za lečenje raznih bolesti.
Sremuš kao lek ima i snažno antibakterijsko dejstvo, zbog čega se koristi za lečenje infekcija i poboljšanje imuniteta. Njegova antivirusna i antifungalna svojstva čine ga efikasnim sredstvom za borbu protiv raznih patogena, uključujući i viruse prehlade i gripa. Redovna konzumacija sremuša može pomoći u jačanju otpornosti organizma na infekcije.
Takođe, poznat je po svojim detoksikacionim svojstvima. Pomaže u čišćenju jetre i creva, eliminišući toksine iz organizma. Ovo svojstvo ga čini korisnim u programima detoksikacije i mršavljenja. Pored toga, sremuš poboljšava varenje i pomaže kod problema kao što su nadimanje i zatvor.
Koriste se i sremuš kapi koje poboljšavaju cirkulaciju krvi, snižavaju krvni pritisak i povoljno deluju na parametre metabolizma masti.
Kako se jede sremuš?
Pre svega, potrebno je nabrati sveže listove sremuša pre cvetanja koji se koriste za pripremu salata, dok lukovica ove biljke može da se koristi kao pikantan začin. Sveži, mladi listovi su bogati vitaminima, dok stariji imaju bogatiju aromu i dosta su ljući.
Medveđi luk se skuplja u aprilu i maju, dok se lukovice sakupljaju u leto ili u jesen. Bitno je da se biljka ne osuši, a kada ga sakupite, možete ga čuvati u frižideru 7-10 dana. Bitno je napomenuti da postoje slićne vrste biljaka koje podsećaju na sremuš, ali su otrovne i samim tim nebezbedne za konzumaciju, te da treba pažljivo pristupiti berbi.
Kada je u pitanju sremuš recepti su bezbrojni i postoje razlićiti načini kako se jede sremuš, jer se on može koristiti na različite načine u ishrani. Njegovi sveži listovi imaju blag ukus belog luka i mogu se koristiti kao dodatak salatama, supama, umacima i drugim jelima. Takođe, mogu se koristiti za pripremu pesta, zajedno sa maslinovim uljem, orasima ili bademima, i parmezanom.
Za pesto od sremuša recept je vrlo jednostavan, a biće vam potrebno 300 g sremuša, 10 g soli, 2 kašike svežeg parmezana, 2 dl maslinova ulja i 3 kašike koštunjavih plodova. Sremuš, so i maslinovo ulje usitnite štapnim mikserom i sve dobro ispasirajte, potom dodajte parmezan i koštunjave plodove i to zajedno umutite. Po potrebi možete da dodate još maslinovog ulja.
Jedan od popularnih načina upotrebe sremuša je u pripremi namaza. Sveži listovi se mogu izblendati sa krem sirom ili puterom, dodajte malo soli i limunovog soka za poboljšanje ukusa.
Sremuš se može i sušiti i koristiti kao začin tokom cele godine. Sušeni listovi se mogu dodavati jelima poput čorbi, variva i marinada.
Osim toga, poznata je i tinktura sremuša, sremus u rakiji kao lek se dosta koristi u narodnoj medicine. Tinktura od divljeg luka je pogodna za čišćenje krvnih sudova, a potrebno je da sitno iseckate oko 20 listova, stavite to u litar rakije i flašu ostaviti dve nedelje u zamračenoj prostoriji. Potrebno je da povremeno promućkate flašu, a nakon tog perioda možete popiti 20 kapi 2-3 puta dnevno.
Čaj od sremuša pomaže u detoksikaciji organizma i poboljšava probavu, dok tinktura može biti efikasna u lečenju infekcija i jačanju imuniteta.
Kako sacuvati sremuš za zimu?
Divlji luk možete sačuvati u maslinovom ulju tako što ćete izblendati veću količinu biljke sa maslinovim uljem. Koliku količinu maslinovog ulja ćete upotrebiti zavisi od gustine koju želite da dobijete
Još jedan način je da se makazama iseckate listove, a ih stavite u posude za led, prelijete ih vodom i zaledite. Tako zaleđen medveđi luk možete tokom zime stavljati u razne recepte.
Sremuš je biljka koja zaslužuje pažnju zbog svojih brojnih lekovitih svojstava i mogućnosti upotrebe u ishrani. Kao prirodni lek, medveđi luk može značajno doprineti očuvanju zdravlja i poboljšanju kvaliteta života.
Za još zanimljivih i informativnih tekstova posetite naš sajt Agromagazin.