Čičoka je biljka koja pripada porodici suncokreta. Svoje hranljive korene vuče iz Severne Amerike, a koji se u Zapadnoj Evropi i Mediteranu koriste kao krompir. Odatle naziv za ovu biljku i slatki krompir. Zovu je još i jerusalimska artičoka, jer kad sazri ima ukus koji je sličan artičoki. Sirova čičoka ima ukus mladih lešnika.
Sezona ove biljke je od jeseni do proleća. Postoji niz razloga zbog kojih bi trebalo konzumirati čičoku, a u nastavku teksta ćete saznati detaljnije o tome, kao i koje jednostavne recepte možete isprobati u svojoj kuhinji.
Čičoka ili divlji krompir – šta je čičoka?
Ova biljka, koja se naziva još i divlji krompir, ima specifične listove i jarkožute cvetove, koji podsećaju na suncokret. Prvenstveno se gaji zbog svog podzemnog stabla – krtola. Upravo se u ishrani njen koren, tj. krtola, korsiti.
Zašto divlji krompir? Zato što živi kao divlja, samonikla vrsta, ako puteva, potoka, pruga i po napuštenim površinama kao što su šumski proplanci u nizijama.
U prirodi raste u dolinama ravničarskih reka, a često se gaji na klizištima i pustim poljima kako bi sprečila potencijalnu eroziju zemljišta.
Čičoka kao divlja biljka ne donosi kvalitene prinose, zato je treba gajiti kao krompir ili suncokret.
Čičoka krompir ili slatki krompir?
Koja je razlika između čičoke i krompira? Dakle, krompir sadrži skrob, tok krtole čičoke su bogate inulinom, koji ne podiže nivo šećera u krvi.
Čičoka sadrži približno isti broj kalorija kao i krompir. Sadrži niži glikemijski indeks (GI) 50.
GI klasifikuje hranu i pića po brzini kojom podižu glukozu u krvi. Hrana sa niskim i srednjim GI se vari polako, te na taj način ne dovodi do brzog skoka glukoze u krvi. Zbog toga bi čičoka trebalo da se nalazi na redovnom jelovniku dijabetičara.
Inulin je neprocenjivi biljni polimer koji normalizuje nivo triglicerida i holesterola u krvi, pa tako sprečava nastanak srčanih oboljenja i postepeno smanjuju masne naslage koje muče mnoge ljude s viškom kilograma. Služi kao rezervni ugljeni hidrat, ali inulin ima manju kalorijsku vrednost od ostalih ugljenih hidrata.
Čičoka je od velikog značaja jer štiti crevnu floru i sprečava oštećenja usled predugog konzumiranja antibiotika.
Čičoka je takođe izvor esencijalnih aminokiselina – onih koje organizam ne proizvodi. Osim toga, čičoka se upotrebljava i za lečenje bolesti krvi, artritisa, normalizaciju varenja, protiv bolesti probavnog sistema i osteoporoze.
Preporučuje se i malokrvnim osobama. Konzumiranje sveže čičoke je odlična prevencija nastanku karijesa.
Na sve ovo, jerusalimska artičoka je dobar izvor kalcijuma, gvožđa, cinka i fosfora, vitamina B1, B2 i C. Može se koristiti za lečenje zauški, tako što se od sitno tucanih krtola prave obloge.
Dakle, čičoka zbog pomenutog inulina ima slatkast ukus i idealan je zaslađivač za dijabetičare, ali ona nije isto što i batat, slatki krompir.
Čičoka lekovitost – za šta je dobra čičoka?
Čičoka je dijetalna i lekovita namirnica. Odlična je za dijabetičare, ljude koji imaju povišen nivo holesterola i triglicerida, kao i za ljude čije crevna flora poremećeno funkcioniše.
Čičoka se takođe koristi i u stočarstvu. Odlična je za ishranu stoke, bilo da je u svežem stanju, kao silaža ili seno. Koristi se u ishrani zečeva.
Jerusalimska artičoka – kako se sprema čičoka?
Jerusalimska artičoka – kako se sprema čičoka?Jerusalimska artičoka, još jedan naziv za čičoku, može se jesti kuvana, pečena, ređe kao sveža namirnica, ali ni to nije isključeno.
Ukus koji sirova čičoka ima podseća na rotkvicu i nedozreli badem. Čičoku možete dobro oprati i izrendati zajedno sa drugim povrćem, npr. cveklom, šargarepom, ali i jabukom, pa začiniti po ukusu.
Još jedna jednostavna salata pravi se od čeri pradajza, narendane sirove čičoke i ulja. Narendanu čičoku možete pomešati sa skuvanim (i ohlađenim) pasuljem i iseckanim belim lukom. Na sve to dodati ulja i soli.
Čičoka recepti – čičoka zdravlje i jela od čičoke
Kako se još može spremati čičoka? Može se kuvati i pržiti. Možete napraviti ćuftice od čičoke sa ribom. Potrebno vam je sledeće od sastojaka:
- 350g čičoke
- 1 konzerva (170g) tunjevine
- 200g fileta oslića
- 200g praziluka
- 150g kupusa
- 70g šargarepe
- 3 kašika maslinovog ulja
- kalijumova so
- mleveni biber
- 4 pune kašike prezli (hlebnih mrvica)
Potrebno je da zagrejete ulje a onda na njemu da propržite sitno iseckan luk i krupnije izrendanu šargarepu. To posoliti. Onda posle 5 minuta prženja, dodati krupnije narendanu čičkou i sitno iseckani kupus. Kad povrće omekani, skliniti sa vatre i sačekati da se ohladi.
U posebnom tiganju sa vrlo malo ulja propćiti filet oslića. Onda ga iscediti od ulja, izgnječiti i ubaciti sa ohlađenim povrćem. Tu dodati i tunjevinu, prezle, mleveni biber i so. Začiniti po želji. Onda tako sjedinjene šnicle – ćufte, pržiti na zagrejanom ulju dok ne porumene sa svih strana. Možete ih poslužiti uz kiselu pavlaku i kečap, tople ili ohlađene.
Još jedan jednostavan recept koji možete konzumirati za doručak – pita od čičoke. Za nju su vam potrebni sledeći sastojci:
- heljdine kore (1 pakovanje)
- 5-6 čičoke
- morska so
- 1 jaje
- praziluk
Čičoka treba da skuva, a zatim se isecka na sitne komadiće. Onda se doda iseckani praziluk, jaje i malo soli. Sve to treba pomešati u jedno smesu i poređati na kore, a zatim uviti kao za pitu. Pitu treba peći u rerni na 200°C sve dok kore ne porumene.
Neki od ovih zdravih i ukusnih recepata sigurno zaslužuju da se barem jednom nađu na vaštoj trpezi, a ne bi bilo loše da postane deo i vašeg redovnog jelovnika.
Nadamo se da smo ovim tekstom uspeli da vas motivišemo da svratite do prodavnice i isprobate neki od naših predloga za ukusno i zdravo jelo.
O drugom zanimljivom povrću, kao i voću, a i za još korisnih recepata, posetite naš Agromagazin – sajt za teme iz oblasti poljoprivrede.
